Елем, шиболетни се Антонић у свом тексту „У чему је спор“ дохватио, у патриотским круговима ризичне теме - покушаја да са Тадићевог и Јеремићевог имена спере љагу „квислинга“. Неће баш бити да је тако, пружају та двојица, тврди Антонић, известан отпор Империји. 

С једне стране имамо власт, приватну (Вучићеву) опозицију и дворске аналитичаре који преувеличавају значај набавке половног наоружања, а са друге стране део про-НАТО опозиције, аналитичаре и медије које контролише директно запад, и који на све могуће начине покушавају да дискредитују овај договор.  

Демократија је најбољи друштвени поредак, али је скупа. Диктатура је, на пример, много јефтинија. Парламентарна дипломатија је скупа, али она има своју важну улогу и без ње се не може ако хоћемо да будемо нормално демократско друштво.

 Актуелна власт показује синдром „нејаког Уроша“ која је све адуте који су Срби имали у ових пет година бацила у воду. Угасили су српске иниституцује, успоставили класичну границу између Србије и Косова и Метохије и газе сопствени Устав 

Сучена са координисаном акцијом споља и изнутра, нова влада Србије ће зато, поред осталих, у свом мандату имати још један веома тежак задатак - одазвати се на захтеве за аутономијом, који су ипак превише гласни и превише трају да би били игнорисани, а не угрозити даљи опстанак земље и не ризиковати  њено даље распарчавање.

Након прошлогодишњег, врло амбициозно покренутог, али неславно пропалог премијерног издања Филмског фестивала Србије (ФФС), опстанак овог пројекта био је озбиљно доведен у питање. Стара мудрост нам говори како је најтежи други роман, филм или албум.

Метју Елиот, који је извршни директор кампање за обнову преговора (са ЕУ) под називом „Британска посла“, приступио је „Историчарима за Британију“, сматрајући да је идеја јединственог европског идентитета“распрострањена и опасна“.

 Све је, по свему судећи, лаж, велика нестварна илузија, нереална утопија, како би рекао њемачки филозоф Блох. Запад мрзи Србе и Русе у пакету. Комадање Србије ће се наставити , а обавезујуће смјернице ММФ-а ће и у Србији разорно дјеловати као и посвуда другдје у свијету.

Био сам једини српски извештач у атинској дворани, гледао тучу уживо, лично снимао њен највећи део, као и оно што се дешавало иза кулиса, у ходнику и испред свлачионица, што су домаћини итекако желели да сакрију. Питам се због чега им помажемо у томе