До сада смо говорили о самом догађају, те о унутрашњим, друштвенополитичким, односно о спољњим, међународнополитичким претпоставкама за њега. Постоји, међутим, још једна раван коју треба узети у обзир, и она се тиче процеса нешто дужег трајања, који су далекосежније обликовали француски културни идентитет.

Овогодишње, четврто по реду издање малог али све запаженијег београдског филмског фестивала „Слободна зона“, под слоганом „Помери границе“, наставило је тамо где се прошле године завршило.

Тако ће, по свему судећи, у завршници екс-југословенског случаја САД потврдити оно што је за пажљивије аналитичаре њихових постхладноратовских спољнополитичких ангажмана широм планете било евидентно и у његовим ранијим фазама – да су се, слепо следећи своје вулгарно схваћене националне и државне интересе, самопроизвеле у највећег и најдоследнијег српског политичког непријатеља од окончања Другог светског рата наовамо.

Сасвим изненада, власт је понудила и самог Мишковића. Али, у његовом случају тек треба да се види да ли ће тужилаштво и судови овако крупан залогај успети да прогутају и сваре.

И тако ће генерација одрасла на црвеном шалу и црвеним марамама, која је стасавала на Прлету и Тихом, своје средње животно доба дочекати на сасвим супротним моралним позицијама од оних које су јој некад програмирали комесари у образовном систему.

 Да ли је могуће, да човек зна напамет Бриселски споразум, а да не зна шта у њему пише? Да ли је могуће, да најбољи студент права у историји правног факултета у Београду, и најбољи незапошљени дипломирани правник у Србији, не разуме оно што је морао прочитати бар неколико десетина пута, пре него што га је научио напамет!? Или можда зна одлично шта тамо пише, али нас свесно и намерно гледа у очи и лаже

Шта су наши приоритети о томе не одлучује Србија. У том погледу је недужна. Све док неко однекуд не убризга мало већу гомилу лаког кеша, неће ником бити занимљиво о чему се деца у песку договарају.

Данас су сви таоци финансијског капитала, а само је он слободан да чини што му је воља. Овакву моћ банкарски систем црпи из своје везе са централном банком од које увек може позајмити средства када дође у проблем са ликвидношћу.

Уочи усвајања 13. петогодишњег плана (2016 – 2020), на Петом пленарном заседању Централног комитета КП Кине, од 26. до 29. октобра, усвојени су главни предлози даљег кинеског развоја: смањење сиромаштва, напредак у области финансија и улагања и оснивање Зеленог развојног фонда.

Ирска је и Европска унија. Национални понос против интереса великих банака? Ко ће кога, питање је сад. Али, док се нешто битно у овом свету не промени мање-више свима је јасно да „национални понос“ нема шансе.