Stav zvanične Ankare je razumljiv: napad izraelskih specijalaca na mirni brod, koji se po normama plovidbe morem kretao po turskoj teritoriji, paljba iz svih cevi po putnicima, građanima zemlje, sa kojom je Izrael još 1966. godine potpisao sporazum o vojnoj saradnji, izgleda kao objava rata.

Sigurno da Rusija, kao zemlja sa najvećim svetskim rezervama gasa, ne može biti "loš" partner. Njen monopolista Gasprom, drži 25 odsto svetskih gasnih rezervi, proizvodi 94 odsto gasa u Rusiji, i 16 odsto globalno.

Kremlj nameće svoje crvene linije. Baš kao što Moskva nije dozvolila separatistima da se suoče sa katastrofalnim porazom prošlog leta u Ukrajini, Rusija je signalizirala da neće samo sedeti i dozvoliti da Bašar el Asad bude zbačen ili uklonjen spoljnom vojnom akcijom.

Dogovor koji je postignut u Briselu pruža povod za ozbiljne sumnje da će položaj pokrajine, kako su to mnogi najavljivali, postati zvaničan uslov za pristupanje Srbije EU u okviru sledećeg izveštaja Evropske komisije.

Dinkićeve izjave kako je ruska ponuda «ponižavajuća» jer nudi za većinski udeo u NISU 400 miliona evra, propraćena je brojnim natpisima i izjavama u domaćim medijima koji su stvarali atmosferu kako se NIS, eto,» prodaje u bescenje».

Danas, samo dvadeset i šest godina posle rušnje Berlinskog zida, u mnogim delovima sveta niklo je na desetine objkata, bilo da su od betona, blokova, cigli ili bodljikave žice- koji razdvajaju narode i države i ograničavaju slobodu kretanja ljudi i dobara.

Sretnog li hrvatskog naroda koji je i taj sretni dan dočekao: ne manje doli cijela dva srpska predsjednika, dva pajdaša iz netaknutih jugo-obitelji, Joso i Boro (jedan doduše više četničke, drugi više partizanske usmjerbe), u Hrvatskoj, u herojskom Vukovaru.

Pozvati Srbiju da baš povodom proslave Sanstefanske Bugarske sa Rusijom potpiše bilo kakav ugovor baš u Sofiji deluje u diplomatskom smislu kao neočekivani gest bahatosti jedne velike svetske sile.

Svako novo pokoljenje Evropljana, naslednika autohtonih Evropljana, sve manje i manje ceni tradiconalne kulturne, religiozne i moralno-etičke vrednosti predaka, samim tim potkopavajući i podrivajući osnovu, u ovom slučaju nemačke, kao i evropske civilizacije u celini.

Zašto je na feribotu „Golubica“ bilo mesta i za još neke bivše jugoslovenske lidere? Zato što je zločin na Ovčari pre svega zločin jednih hrvatskih državljana prema drugim hrvatskim državljanima, a sama bitka za grad Vukovar bitka je između tada legalne oružane sile JNA sa tada paravojskom.