U mnoštvu stavova koji prate analizu lokalnih izbora u Beogradu posebno se ističe ocena da su oni pokazali potpunu nemoć i veliki krah etabliranih političkih stranaka. A posebno je istican politički i izborni debakl Demokratske stranke koja prvi put nakon uvođenja višestranačkog sistema nije uspela da uđe u Gradsku skupštinu Beograda. Mogli smo čuti od predstavnika ove koalicije koju je predvodila Demokratska stranka da se u stvari pokušava stvoriti politička scena u kojoj neće biti mesta za političke stranke bez kojih je nemoguće da funkcioniše stabilan demokratski sistem

Dok se javnost zamajava licitiranjem da li će Vučić („država“) nadjačati Miškovića, ili obrnuto, da li će premijer smrsiti konce vicepremijeru, ili predsednik obojici, ko je od koga ugroženiji i ko je glavni u BIJI i MUP-u, svi oni rade na daljoj predaji i „legalizaciji“ kosovske nezavisnosti.

U Hrvatskoj, zakon uopšte ne dozvoljava postojanje privatnih univerziteta. Ustav i Zakon o visokom obrazovanju u Srbiji predviđaju potpunu ravnopravnost privatnih i državnih univerziteta. No, veliko je pitanje da li ta ravnopravnost postoji u praksi.

Srbija ne sme da dozvoli da 2018. bude treća godina zaredom u kojoj se ponavlja jeziva činjenica da se rodilo najmanje beba u poslednjih 100 godina.

Lakše je pronaći naftu u centru Beograda nego koliko su iznosile zlatne rezerve SFRJ. Komunistička Jugoslavija je veoma brzo povratila oko 50 tona zlata ali se ne zna šta se desilo sa zlatom koje je Kraljevina imala u bankama u SAD.

Beogradski izbori otvorili su (ne)očekivano ozbiljan sukob na srpskoj desnici. "Desna skretanja" započela su pre nekoliko dana, saopštenjem Dveri, potkrepljenim insajderskim fotografijama, da je u Gradski odbor DSS stigao izborni materijal za kampanju Miloša Jovanovića "Novo lice Beograda" sa natpisom "OO SNS ZEMUN".

Da je zaista demokrata kakav želi da se prikaže, sačekao bi kraj svog predsedničkog mandata nakon čega se ne bi kandidovao i ispoštovao Ustav i praksu u demokratskom svetu. Umesto toga, on je „skratio mandat“, kandidovao se i treći put, i ispao dvostruki gubitnik. 

Sama činjenica da se u Hrvatskoj ćirilica ne može potkrasti ni u benignoj „ćiriličnoj“ pesmi, a da srpskim građanistima, osim možda u ponekom pojedinačnom slučaju teške krize identiteta, ni u ludilu ne može potkrasti neka ćirilična publikacija, pokazuje da tu ipak nešto „nije u redu“.

 Na kraju krajeva, privilegije i imuniteti koje mi tražimo za četiri saradnika Rusije nisu ništa više od onoga što već imaju vojnici baze SAD Bondstil, i ne više od tih privilegija koje imaju vojnici zemalja NATO kada održavaju veliki broj vežbi na teritoriji Srbije, što ste pravilno rekli.