Verujem da će međunarodna zajednica ponuditi Srbima i Albancima da potpišu rešenje za KiM pre ulaska u EU. Tim rešenjem nećemo biti zadovoljni ni mi ni Albanci do kraja. Verujem da ćemo morati da popustimo i jedni i drugi.

Zbog toga svega možda i ne čudi da je i lično Boris Tadić prvo promptno otišao u Moskvu radi potpisivanja gasnog sporazuma između dva kruga predsedničkih izbora, a posle na ratifikaciju sporazuma „tehnički” zaboravio.

Još nema podataka o tome da li su se gosti vratili kući zadovoljni onim što su čuli i da li su izrazili spremnost da daju svoj doprinos , da “pomognu ostvarivanje demokratskog cilja“ - ispunjavanje želja pokrajinskih rodoljuba koji bi bili srećniji da ne žive u Srbiji.

Moramo izaći iz situacije da nakon svakog pominjanja srpskog nacionalnog identiteta i srpskog nacionalnog interesa mora uslediti neka vrsta nelagode, izvinjavanja i objašnjenja da se ne radi o srpskom nacionalizmu koji želi da negira sve druge nacionalne identitete.

 Pod kojim smo mi to okolnostima i uslovima, gospodine ministre, spremni da prihvatimo nezavisnost „Kosova“? I da li uopšte smeju da postoje takve okolnosti?

Brine nas „potpuna normalizacija odnosa i dobra saradnja“ sa najznačajnijim dijelom „međunarodne zajednice“, onim dijelom koji otvoreno podržava naznačene „narodne stranke“ već 20 godina, a samim tim i njene planove za uništenje Republike Srpske.

Generalni utisak je za nijansu slabiji od prošlogodišnje „Slobodne zone“, koja je uspostavila neke standarde koji će teško uopšte biti ponovljeni, a pogotovo nadmašeni, čemu u prilog govori i nešto manji broj posetilaca.

 Dakle, ako ste protiv žutog preduzeća, kako ga nazivate, ako ste protiv te vlasti pre 2012. godine, pa kako čoveka koji je simbol te vlasti, koji je bio pomoćnik ministra privrede 2001. godine, koji je bio direktor Centra za privatizaciju unutar tog ministarstva 2001. do 2003. godine, danas predlažete, verovali ili ne, za šta? Za ministra za finansije. A, evo, fotografije iz te 2001. godine, Siniša Mali, Mirko Cvetković i Aleksandar Vlahović 

Iako Rusija i EU ostvaruju trgovinsku razmenu vrednu oko 400 milijardi evra, a Rusija snabdeva tržište Unije sa 29 odsto nafte i gasa, predsednik Rusije Vladimir Putin i najviši predstavnici EU nisu na samitu uspeli da izglade ključne razlike, najpre o ratu u Siriji i pitanju energetike.

Građani Arizone, Kalifornije i Floride 4. novembra izglasali ustavni amandman po kome ne može biti legalnih brakova između homoseksualaca.