Ovogodišnje, četvrto po redu izdanje malog ali sve zapaženijeg beogradskog filmskog festivala „Slobodna zona“, pod sloganom „Pomeri granice“, nastavilo je tamo gde se prošle godine završilo.

 Kod Vučića je sve jasno, naročito ono što je svima razboritima nejasno. Nebrojeno puta ste čuli stav da „Srbija treba da se pridruži Evropskoj uniji“. Koliko puta ste čuli razmatranje o tome „šta je to EU sutra“?  O tome govorim u ovom tekstu

Sretao sam se sa Tačijem i rukovao nekoliko desetina puta kad smo sa njim pregovarali, u Beču 2007. Rukovao sam se i sa Čekuom na aerodromu u Skoplju pred kamerama. Rukovao sam se i sa Sejdijuom i sa svim predstavnicima kosovske delegacije.

I tako će generacija odrasla na crvenom šalu i crvenim maramama, koja je stasavala na Prletu i Tihom, svoje srednje životno doba dočekati na sasvim suprotnim moralnim pozicijama od onih koje su joj nekad programirali komesari u obrazovnom sistemu.

Tiranija većine je veoma često uvod u ostvarivanje sistema vladavine u kome će ostati samo tzv. demokratske kulise, a u društvu dolazi do suštinskog poništavanja osnovnih pretpostavki za funkcionisanje demokratskog i pluralističkog sistema.

Domaća javnost je već oguglala na „Kurirove“ bisere, ali intervju sa Gotovinom zaista je krajnja tačka besramnog i beskrupoloznog novinarstva,  čime je bukvalno pljunuto na sve žrtve „Oluje“ i sve proterane Srbe.

Simptomatično je iz politolingvističkog ugla posmatranja da je političkoj propasti bivše Jugoslavije prethodila jezička dezintegracija najgovorenijeg jezika, a koji je i simbolički predstavljao kulturno jedinstvo četiri nacije.

Aleksandar Vučić je izjavio da je zadovoljan predloženom platformom Atlantskog saveta i da bi bilo dobro kada bi se to pretočilo u realnu politiku SAD. Međutim to nije sve što SAD pripremaju za Balkan. Za naredni period planirano je uspostavljanje još jače kontrole nad medijima i formiranje „Medijskog centra za borbu protiv ruskih dezinformacija“ u Srbiji

U odnosu na prvostepenu presudu, i u jednoj i u drugoj državi reagovalo se drukčije. Aprila 2011. javnost u Srbiji bila je zadovoljna što se pravda, iako spora, ipak pokazala kao dostižna, dok je u Hrvatskoj bila zgranuta i ogorčena jer – „pravde nema“. 

Osim toga, kopija spornog filma i nije njegova konačna verzija. Tužitelj za visokotehnološki kriminal Lidija Komlen-Nikolić izrazila je ''osnovanu sumnju'' da je nemontirana kopija umnožena od strane nekoga iz ekipe filma, što je logično i izgleda jedino moguće.