Ako su od nečega i žene i muškarci danas zaista ugroženi, to su svakako gluposti koje se u javnosti šire na temu muško-ženskih odnosa. Dok se žene uzdižu u zvezde, muškarci su glupi, lenji, nesposobni, samoživi i beskorisni, agresivni i perverzni.

 Ovakva hajka na Slavišu Ristića od stane aktuelne vlasti u velikoj meri podseća na onu koja je vođena protiv Olivera Ivanovića. Oliveru Ivanoviću su prvo zapalili kola. Potom su mu upali u stan i napali porodicu – i na kraju ga likvidirali. Što se Ristića tiče, protiv njega se, za sada, vodi besomučna kampanja i bačene su mu bombe na kuću, koja je takođe izrešetana mitraljeskim rafalima. Treba li da nagađamo šta je sledeće?

Na dočeku nove godine u Beogradu ubodeno je nožem sedmoro ljudi. Sasvim slučajnih prolaznika. Izjednačenih u siromaštvu. Ono što je zanimljivo u najnovijem incidentu je podmuklost i očaj.

Oni koji se danas čude inicijativi za Milanovu ulicu, ne čude se ni što se jedna sportska hala u Srbiji zove po gitaristi ''Dip Parpla'' Glenu Hjuzu, niti se čude što se spomenik podiže čak i izmišljenom filmskom junaku Rokiju Balboi.

 Predsednik i Vlada koji ne znaju šta treba da rade, nemaju odgovore na agresiju na građane njihove države i pretvaranje istih u rezervne delove, smesta, odmah, juče i najdalje do ponoći moraju da daju ostavke i zaborave za sva vremena na politiku

Dačić se po treći put oglašava i ovoga puta, poput uvređenog deteta kome nisu ispunjene želje, izjavljuje kako „neće ići u Brisel dok spomenik ne bude uklonjen“.

Novi Severinin album Zdravo Marijo zvanično i naveliko stigao je i na tržište Srbije, potvrđujući gđicu Vučković kao jednu od šačice najvećih zvezda u rasponu bivše SFRJ. Uz reku Savu, Severina je najjača spona Hrvatske i Srbije.

Predsednik Republike Srbije bi morao biti oličenje demokratske kulture, umerenosti, ali i garant kritičkog dijaloga u našem društvu. Ipak, daleko je on od toga da bude predsednik svih građana Srbije. Tu nameru nije nikada ni imao, jer uvek nastupa kao ostrašćeni naprednjački partijski aparatčik, koji otvoreno izjavljuje da njega ne obavezuje većinska volja naroda.

Jezik kao merilo nacionalne pripadnosti je odigrao jednu od ključnih uloga u kreiranju slike nacionalnih identiteta, ali isto tako bio i jedan od glavnih uzroka međunacionalnih sukoba po pitanju nacionalnog prepoznavanja.

Pouke 1968. su: država je važna i jednom smo bili sposobni da stvorimo odličan koncept, „tržište i socijalizam“ koji je i danas nadmoćan nad svim ostalim u svetu.