Srbija se više ne "denacifikuje" i "eurepeizira" iz stranih fondova. Srbija se, sada, kroz srpske institucije, "oslobađa" od istorije, identiteta i kulture. Porez koji svi plaćamo odlazi na sistematsko podrivanje osnovnih vrednosti i nacionalnih interesa.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

Rvač (The Wrestler, 2008) je drama o otuđenosti savremenih ljudi, izneverenim očekivanjima i taktikama preživljavanja u dehumanizovanom svetu organizovane neodgovornosti, inače omiljenim temama Darena Aronofskog.

 Da li je moguće, da čovek zna napamet Briselski sporazum, a da ne zna šta u njemu piše? Da li je moguće, da najbolji student prava u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, i najbolji nezapošljeni diplomirani pravnik u Srbiji, ne razume ono što je morao pročitati bar nekoliko desetina puta, pre nego što ga je naučio napamet!? Ili možda zna odlično šta tamo piše, ali nas svesno i namerno gleda u oči i laže

Približavanjem Bakuu Srbija ponovo radi protiv interesa Rusije, i u suštini za naglo približavanje dve zemlje nema logičnog objašnjenja, osim da se ono gradi po komandi Vašingtona, koji u svojoj dugoročnoj strategiji očigledno ima zajedničke planove za dve zemlje.

Tirke nije voleo da se smara i piše vesti, pravi intervjue ili donosi ekskluzivu. Hedonistički usmeren dečko iz vremena sentimentalnog Beograda je ukapirao da je mnogo bolje da ekskluziva postane on sam. Zato je to što je pisao Tirke bila revolucija.

Kosovska kriza i stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji prilika su za ponovno otvaranje uvek tinjajućeg pitanja položaja Vojvodine u Srbiji. Sukobljeni su stavovi vojvođanskih autonomaša, koji ponovo ističu zahtev za federalizaciju Srbije sa Vojvodinom kao jednom federalnom jedinicom, i srpskih nacionalista, koji u svakoj autonomiji vide začetak separatizma.

Posle kraće, apsolutno spontane i ničim izazvane medijske rasprave, te posle nekoliko političkih poteza povučenih u predizborne, predreferendumske ili neke treće svrhe, pojavljuje se potreba za ozbiljnijim razmatranjem promena koje se na Ustavu Srbije moraju izvesti u dogledno vreme.

Za to vreme sve što nije zapadno sistematski se nipodaštavalo ne toliko od samog Đelića koliko od celokupnog novokomponovanog kvazijapi establišmenta koji trenutno vlada zemljom.

Koliko zločina ova džihadistička organizacija treba da počini svijetu da bi Zapad kao prijoritet stavio borbu protiv terorizma, a da svi oni koji u njoj učestvuju budu dobrodošli u takvu koaliciju?