уторак, 23. април 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Силовање Србије - Александар Вучић на насловним странама дневних листова (I)
Политички живот

Силовање Србије - Александар Вучић на насловним странама дневних листова (I)

PDF Штампа Ел. пошта
НСПМ   
четвртак, 13. децембар 2018.

 "Ја не умем да се бавим пропагандом, пропагандом се баве они. Баве се лажима, неистинама, а ја се бавим тиме да на озбиљан и одговоран начин одговарам на глупости које на дневном нивоу изговарају."

Александар Вучић, 16.10.2018.[1]

Ова изјава председника Србије, Александра Вучића сажето одсликава његов однос према јавности и политичким противницима, и уједно је одличан и језгровит пример његове медијске стратегије, засноване на унапред припремљеним и добро одглумљеним представама, у којима се приказује као државник, заштитник, реформатор и жртва за опште интересе. Али, упркос његовим свакодневним заклињањима и пренемагањима да живи и ради за Србију, однос председника са грађанима боље се може описати као сурова манипулација за коју се не бирају средства, и медијско силовање, у коме се не бирају позе. Сведоци смо стога, да се Вучић буквално не скида са насловних страна новина, и само што не искаче са ТВ екрана, попут неке авети из филма страве и ужаса, која жртвама исисава мозак и оставља шупљину у глави, коју затим испуњава смешом неистина и полуистина, хистеричних говора и бруталних напада.

Лоботомисана СНС војска као темељ председникове моћи

Већини грађана су, и поред медијске агресије власти, јасне намере и пракса садашњег режима, те би се стога очекивало да се то одрази и на рејтинг председника и његове странке. Истраживања јавног мнења показују међутим да је Вучићева популарност и даље висока, а да његова партија и даље ужива велику подршку опредељених бирача. Вучић своју моћ потврђује победама на изборима, које су, поред бројних неправилности и насиља,  у многоме последица неизласка на гласање разочараних грађана, а још више дисциплинованог гласања присталица СНС. Велики утицај на изборни резултат имају свакако различите преваре и крађе гласова, које су у Србији већ уобичајене, као и бројни притисци и претње. Ипак, ни на такав начин се не може доћи до 50% гласова изашлих бирача, и масовна излазност присталица СНС јесте основа за изборне победе

Напредњачка пешадија председнику и странци верно даје своје гласове, иако су ти, да их назовемо, обични мали напредњаци, често и сами изложени самовољи власти, док једва састављају крај с крајем. Чак и обичан напредњак види да стање није баш толико ружичасто као у вестима ТВ Пинк, али, како се на изборима испоставља, увид у стварност није оно што односи превагу када се нађе на изборном месту. Али, ако је то тако, морамо се запитати како то да је Вучићева гласачка машина, састављена највише од грађана са ниским примањима и ниским животним стандардом, тако верна, стабилна и мотивисана?

По СНС масама се делује изузетно добро осмишљеном и до детаља организованом пропагандом

Одговор на то питање је једноставан - по СНС масама се делује изузетно добро осмишљеном и до детаља организованом пропагандом. Мора се признати да је председникова медијска машина ради као навијена,  и да је самим тим режимска пропаганда веома успешна. За циљне групе којима се највише обраћа - готово савршена, уз један услов: мора да се врши у строго контролисаном окружењу, јер не би могла да издржи дуже суочавање са истином.  Из тих разлога, медијска сцена у Србији је много затворенија него и у најгоре време 90-тих.

Површно гледано, Вучић често јавности шаље супротстављене поруке, понекад потпуно несувисле, попут оне већ чувене изјаве из Кине о летећим аутомобилима и свињским папцима. Вести које се пуштају у етар су често наизглед хаотичне, неповезане, набацане и контрадикторне, али, пажљивијим посматрањем се иза нереда може утврдити потпуно разрађен систем деловања на јавност у више праваца и вишеструким методама. Председникова пропаганда је заиста уџбенички пример те делатности, и зато, да би лакше разумели и систематизовали организовани хаос који се преко медија разлива по Србији, подсетимо се најпре шта уџбеници кажу о пропаганди и манипулацији јавности, као и о врстама, методама и техникама пропаганде.

Политички спектакл и производња наде

Према творцу медијског опсенарства Едварду Бернајсу, пропаганду можемо дефинисати као врсту комуникације која се врши ради убеђивања прималаца порука. Пропаганда је доследан, истрајан напор уложен у креирање или обликовање догађаја да би се утицало на однос јавности према неком подухвату, идеји или групи.[2]  

Пропаганда сама по себи може бити вредносно неутрална, али кад када говоримо о пропаганди усмереној ка јавности Србије, онда је најпре одређујемо као манипулацију, коју можемо дефинисати као "смишљен, систематски и контролисан поступак или скуп поступака помоћу којих манипулатор, користећи симболичка средства, у за њега погодним психосоцијалним условима, одашиље у масу, преко средстава комуникације, одређене поруке, с намером да се утиче на уверења, ставове и понашање великог броја људи, тако да би се они, у стварима у којима не постоји општа сагласност, а за које су животно заинтересовани, усмерили према убеђењу, ставовима и вредностима манипулатора“.[3]

Само ове две једноставне дефиниције су довољне да нам слика о Вучићевом позоришту буде много јаснија, а у литератури постоје бројни описи манипулативног деловања путем медија. Према расправи Раденка Шћекића "Политика и пропаганда - манипулативни ефекти медијског простора", у којој је сажето изложена природа модерних медија,  да би се са јавношћу успешно манипулисало "извештавање се усмерава у правцу политичког спектакла, и претвара у стално конструисање проблема, криза и узастопног низа претњи, и произвођење наде у спасиоце, отелотворене у лику вође или политичке групе, партије или личности. Преувеличавањем и искривљавањем стварности, медијски садржаји се усмеравају на шокирање публике, изазивање емотивних стресова, ослобађање потиснутих нагона, стварање колективних психоза и сл. Користе се приче о неочекиваним и невероватним догађајима, предсказањима и описима егзистенцијалних опасности за државе, народе и појединце, преувеличавањем снаге и суровости непријатеља....

За избор тема у медијима није пресудна њихова информативна вредност већ политички значај њиховог објављивања (или не објављивања), а оне информације које не одговарају дневно-политичкој сврси представљају се (ако и нису потпуно изостављане) тек на крају информативних емисија или на периферији штампаних медија. Или су пак, одређене, „неповољне“ вести намерно презентоване нејасно и неразумљиво, са очекивањем да њихово дејство и значај на тај начин буде умањено. Често је и дизање „медијске прашине“ у сврхе скретања пажње јавности са важнијих, али ипак „неодговарајућих и болнијих“ тема.

Како наводи Шћекић, у том контексту треба тумачити већину политичких „догађаја“ који сваког дана испуњавају насловне странице штампе или ударне емисије телевизија. Тако креирани симболи и питања, који се намерно стављају у фокус и жижу јавности ‒ исцрпљују смисао даљег политизирања, а решавање конкретних животних проблема остављено је појединцима и препуштено индивидуалној иницијативи без неког значајнијег ефекта".

Циљ манипулације је одржавање власти путем изграђивања преовлађујућег мишљења, како то наводи Зоран Јевтовић: „У политичкој арени циљ је наметнути агенду друштвених проблема, приоритета и начина решавања. Тиме политичке вође и елите сопствене интересе намећу као опште, конструишући доминантну комуникациону парадигму којом промовишу себе и своје политичке програме као неизбежну и апсолутну друштвену моћ. Интересно раслојено друштво заведено наркотичким чарима медијских спектакала споро увиђа како постаје објект манипулацијских вештина, све удаљеније од истинских проблема заједнице. Суштина модерног политичког владања све више је у медијском предвиђању, контролисању и управљању друштвеним кризама, односно њиховом присуству и одсуству из јавног простора“.[4]

Непрестана кампања у "проклетој авлији"

Није тешко закључити да је јавност Србије изложена тешкој манипулацији - али вара се свако ко помисли да је оваква манипулација лак посао. Јако је тешко одржавати лаж у животу, те је зато председник, како видимо, у непрестаној кампањи. Али, и поред свих његових моћи, он свакако не може сам да осмишљава медијску стратегију. Иза његових медијских офанзива раније су стајали искусни ПР стручњаци, и није непознато да је Вучић за раније изборне кампање ангажовао више угледних медијских агенција. Један од његових најважнијих сарадника био је чувени израелски ПР стручњак Еисин Асаф[5], председник агенције ЕСБР из Лондона, с којим Вучић сарађује од избора за градоначелника Београда 2004. Асаф је радио кампању и за Бориса Тадића 2008. године, а Вучићеву председничку кампању 2017. радио је заједно са Ароном Шавивом, власником компаније "Шавив стратеџи енд кампеинс", који је између осталог водио изборну кампању ДПС-а Мила Ђукановића, и за израелског премијера Бењамина Нетанјахуа[6]. Вучић је раније сарађивао и са озлоглашеном ПР компанијом Бел Потингер из Лондона, чији су клијенти били и Уједињени Арапски Емирати и Етихад Ервејз[7], која му је много помогла да испегла свој лош имиџ на Западу, а да у Србији изгради слику суперхероја, ЕУ реформатора и борца против тајкуна[8] . Дакле, ако се питамо како је то Вучић успео да своје гласаче одвоји од разума, имајмо у виду да председиков пропагандни тим никада није био аматерски. Ауторки овог текста није познато ко је задужен за садашњу пропагандну стратегију, али је очигледо да се она и даље води по упутствима које су израдиле израелска и британска компанија.

Пажљивијим праћењем медија, могло би се закључити да се Вучићев ПР најпре води следећим правилом: мотивисати своје гласаче, а демотивисати или застрашити све остале. Ако значајан број грађана не изађе на изборе са гађењем гледајући политику као превару, пут до изборне победе је већ до пола пређен. Други део пута јесте деловање на војску СНС гласача ради њихове мобилизације, које је потребно свести на ниво масе са групном свешћу, пошто је манипулација најуспешнија у том случају. Манипулатор се и обраћа само одређеном делу јавности, у овом случају члановима и гласачима своје странке, који се пре кувања најпре месе различитим техникама претпропаганде.  У том смислу, огромна популарност ријалити програма је од изузетне важности за режим, те је због тога је Вучић спреман да ТВ Пинк и Жељка Митровића брани свим средствима. Ријалити програми представљају изврсну припрему за пријем Вучићевих порука, јер код гледалаца врло ефикасно уништавају наслеђене моралне и друштвене конвенције.Ови програми заправо врше процес разусловљавања јавости и важна су припрема за уношење нових садржаја у свест гледаоца. Такође, они истовремено представљају стварну слику Вучићеве Србије - затворене и сурове "проклете авлије" у којој се заробљени јадници брутално и свим средствима боре за опстанак и наклоност Великог брата.

  

СНС гомиле још увек верно следе Вучића, а према класичној теорији о масама, групна свест не размишља у строгом смислу речи, већ уместо мисли она има импулсе, навике и емоције. Лоботомизирана или хипнотисана маса се, затим, уместо на суштинске и горуће проблеме друштва ‒ у српском случају попут акутног сиромаштва, незапослености, погрешног економског планирања или предаје Косова– усмерава и фокусира на креиране, исконструисане догађаје. Али, ни ту ствари нису сасвим једноставне, јер по новим истраживањима, маса није само један ум, већ више раслојених интереса. Према истраживањима др. Карла Коуча из 1968, који је оповргао многе тезе класичне теорије о масама, гомиле нису хомогени ентитети, већ су састављене од мањег броја појединаца и од великог броја малих група људи који се међусобно познају. Учесници у гомили нису једногласни у мотивацији, а гомила не осакаћује индивидуалну спознају. С тим у вези, Вучићева пропаганда сегментацијом садржаја успешно комбинује и класичну и модерну теорију о масама. Узмимо да је основа СНС гласачке машине сведена на бесловесну гомилу, која прима све што се објави у медијима. Али, после вишегодишње власти напредњака, у Србији, већ има и довољно људи који су своје интересе везали за Вучића, а како је то недавно приметио у свом чланку С. Самарџић[9], у ту групу не спадају само чланови и присталице СНС. Наиме, поред више политичке класе у коју спада први ешалон СНС и његових коалиционих партнера, ту су и припадници тзв. проевропске елите, који су сматрају да је Вучићева политика предавања Косова основни залог за чланство Србије у ЕУ и коначне српске модернизације. Вучићев систем добро подносе и опозиционе странке проевропске орјентације, попуд ЛДП и ЛСВ, а на крају, трпећи и ћутећи подносе је иако у пропаганду не верују, бројни грађани који се плаше да не буде горе.

Можемо стога рећи да Вучићева пропаганда делује на две равни - једна примитивна и гласна за масе, док је друга слојевитија и мирнија, за остале групе чије интересе он волшебно успева да уклопи у своје. Тиме се обезбеђује саучесништво важног дела српске јавности

Вучићев систем дакле не обухвата само лумпенпролетерску гомилу, већ је већ створио одређену друштвену хијерархију, и стога је обраћање основној маси онако како је прописано - просто, једноставно и директно, са циљем да се Вучић представи као једино решење, и да се обесмисле све институције које стоје између њега и народа. На читав низ осталих мањих група, чији мозак није потпуно препариран, делују Вучићеви коалициони партнери и поједине јавне личности. Можемо стога рећи да Вучићева пропаганда делује на две равни - једна примитивна и гласна за масе, док је друга слојевитија и мирнија, за остале групе чије интересе он волшебно успева да уклопи у своје. Тиме се обезбеђује саучесништво важног дела српске јавности, који му, ако ништа друго, не смета, док је на изборима глас за његове коалиционе партнере глас за њега. А ако се питамо зашто многи пристају да сарађују или да ћуте и праве се да је све у реду,  рецимо да такво понашање није ни ново ни карактеристично само за Србију.  Још је Томас Хобс приметио да "људи поздрављају само ону истину која није противна ничијој користи нити било чијем задовољству".

Врсте, методе и технике пропаганде

У тексту је већ поменуто да Вучићеви медијски наступи делују хаотично, што се посебно може уочити ако се током одређеног прериода прате насловне стране дневних новина.  Рекли смо такође да иза свега стоји врло промишљен приступ, који како видимо, врло успешно један део грађана Србије држи у стању омађијаности. Зато се овде опет морамо вратити на уџбенике, јер се читалац мора бити унапред припремљен, не би ли успео да остане имун на бомбардовање насловним странама дневне штампе. Погледајмо стога, које су то врсте, методе и технике пропаганде које Вучићева медијска машинерија обилато користи.

Пропаганду, према класификација Зорана Славујевића[10], најпре можемо поделити на дифузну (претпропаганду) и директну:

Дифузна пропагандаили претпропаганда користи разне врсте неполитичких садржаја, којима се промовишу остварени економски, културни, спортски и други резултати и ствара општа повољна клима у јавном мнењу.  На тај начин појединци стварају позитиван однос према систему и носиоцима власти што олакшава њихово прихватање одређених политичких садржаја, а политички циљеви се пропагирају постепено кроз истицање резултата које остварује заједница.

Директна пропаганда има јасно изражен политички циљ који настоји остварити кроз политичке поруке. Циљ директне пропаганде јесте да код људи учврсти или промени одређени политички став, да мобилише људе за одређену политичку акцију итд.

Методе политичке пропаганде[11] представљају темељна начела којима се политичка пропаганда руководи у односу према стварности која је предмет њене обраде, као и према публици, а према Славујевићу, основна начела су:

1. Поједностављивање слике света

2. Персонализација политике

 3. Раздвајање идентитета и имиџа

4. Сегментација публике и пропагандне слојевитости

1. Поједностављивање слике света је један од основних постулата политичке пропаганде. Ради се о начелу према којем се из супротстављених елемената стварности стварају представе о њој. „То су супротстављања пуна емотивног набоја која се, у крајњу руку, своде на поларизацију „добро-лоше“. Уз помоћ таквих супротстављања људима се олакшава разумевање стварности и свакодневно одношење према догађајима, појавама, појединцима, групама...На основу овог начела врши се идентификовање свега што је другачије са циљем елиминисања са политичке сцене. Било да су у питању поједици, групе, отворени или прикривени, унутрашњи или спољни противници, пропаганда њих перципира као „непријатеље“. Они се не представљају онакви какви јесу већ се применом овог начела и свођењем стварности на две супростављености у смислу „добро-лоше“, противник представља као „оличење свеоколиког зла“. Употреба ове пропагандне има више функција од стварања осећаја сталне угожености што је важна претпоставка за успешну манипулацију масама до компромитовања противника.

2. Начело персонализације политике представља идентификацију одређене политике са одређеним политичарем, односно довођење у нерескидиву везу одређеног политичког програма, става или акције за једну или више сасвим конкретних личности, као њиховим носиоцима. Ово начело подразумева кључну улогу лидера у било којој организацији, посебно у политичким партијама.  Истицањем личности политичара као носиоца политичких ставова олакшава људима разликовање између више политичких ставова и уносе се додатни елементи за опредељење за одређену политику. Лидер на тај начин постаје оличење целокупог политичког субјекта и гарант остварења његових политички циљева.

3.  Публици се не представља целовита, потпуна представа о датом лицу, већ маска у коју се уграђују одабране личне и професионалне карактеристике које се сматрају одговарајућим за функцију. Улога политичке пропаганде у креирању имиџа кaндидата јесте да кандидата што боље представи публици и обезбеди што већу подршку.

4.  Сегментација публике представља утврђивање циљних група ка којима се усмерава пропагандна кампања, односно посебних група грађана од интереса за одређени политички субјекат, а пропагандна слојевитост, односно сегментација порука представља прилагођавање порука карактристикама одабраних циљних група

Технике политичке пропаганде

Технике политичке пропаганде представљају начине на које се пласирају пропагандне поруке.  У књизи „Политичко комуницирање, политичка пропаганда, политички маркетинг", Славујевић наводи основне технике пропаганде:

1) технике директне и индиректне пропаганде

2) техника вертикалне и хоризонталне пропаганде

3) техника понављања садржаја порука

4) техника трансфера

5) техника шокирања публике

6) техника "награде" и "казне"

7) техника пропаганде акцијом

8) техника тзв. "испирања мозга"

9) техника деловања на подсвест  

1) Техником директне пропаганде директно и агресивно се одговара на питање „шта“ и „зашто“, без увијања се износи став, нуде разлози за његово (не)прихватање. Индиректна пропаганда се руководи се убеђивањем као врховним начелом, карактерише се суптилним вођењем пропагандне акције у којој се инсистира на сугестивно формату, на остваривању пропагандног циља заобилазним путем.

2) Техника вертикалне пропаганде карактеристична је за сложенија и хијерархијски организована друштва; ефикасност црпи из снаге институционално заштићеног ауторитета носиоца пропаганде, на хијерархијски надређеној позицији пропагандисте у односу на примаоца поруке, на једносмерној и посредованој комуникацији. Техника  хоризонталне пропаганде се ослања на „равноправан“ дијалог свих чланова групе, заснива се на активном укључивању публике у пропагандни чин, на директној, интергрупној и интерперсоналној комуникацији у којој је прикривен неравноправан однос пропагандисте и примаоца поруке, па је субјекат пропаганде само аниматор расправе.

3) Техника понављања садржаја представља пропагандну примену традиционалног, образовног и васпитног постулата по коме је понављање основ сваког учења. Најкраћу одредницу ове технике примећујемо у Гебелсовом ставу да „сто пута поновљена лаж постаје истина"

4) Техника трансфера се односи на веома широко примењиван начин формирања позитивног или негативног става према систему, институцији, догађају, лидеру, кандидату или партији. Став према партији или кандидату не мора да се формира само директним истицањем њихових особина, већ и њиховим повезивањем са неспорним карактеристикама неког објекта или догађаја, са угледном, ауторитетом или квалитетима појединих институција, друштвених група или личности итд.

5) Техника шокирања публике функционише по принципу изазивања емотивних стресова, ослобађања потиснутих нагона, стварања колективних психоза итд.

6) Техника „награде и казне“, другачије речено „штапа и шаргарепе“, често се примењује. Њено исходиште јесте човеков противречни доживљај света. У случају политичке кампање, ова теорија функционише на плану програмских ставова и изборних обећања и рачуна на тзв. рационалне бираче.

 7) Техника пропаганде акцијом заснива се снажном, непосредном пропагандном дејству самог чина учествовања појединца у колективним акцијама на његова уверења, ставове и понашање, али и на ставове, уверења и понашање других којима учесници преносе своја искуства. Затим, реч је о низу организованих, контролисаних или подстицаних спонтаних активности група, које нису предузете првенствено из пропагандних разлога, али које својим значењем, масовношћу, спектакуларношћум а посебно очигледношћу смисла, изазивају пропагандне ефекте на учеснике и сведоке догађања.

8) Техника тзв. „испирање мозга“ која се назива и „присилно убеђивање“, спроводи се снажном индоктринацијом, дугорочним и вишекратним ишчитавањем одређене политичке литературе, дугим разговорима и сл, уз истовремено коришћење различитих метода смањивања отпора онога на кога се пропагандно делује, а у циљу постизања његове потпуне послушности.

  9) Техника деловања на подсвест заснива се на способности човека да свесно, али и подсвесно прима поруке, па се кроз поруке које се примају свесно и имају једно значење потурају прикривене поруке, које имају друго значење.

Вучић на насловним странама дневних новина

У претходном делу приказане су методе и технике манипулације, те ће читаоцу бити лакше да се снађе у хаосу насловних страна српских дневних новина, и да у њима уочи све наведене методе и технике. С тим увези, када се љутимо на српски народ што гласа како гласа, и када се питамо како то да Србија, односно њен значајан део и даље верује председнику, морамо узети у обзир чињеницу да су грађани изложени насилној, свакодневној, упорној, подмуклој и вештој манипулацији, и да би жртве такве пропаганде били, или су већ били, и грађани других држава. А да би се грађани држали у менталном СНС кавезу, готово да нема дана да се Вучић не појави у електронским медијима и на насловим странама дневне штампе, као што готово да нема дана када преседник говори истину.[12]  Према истраживању Истиномера, само у првој години председничког мандата Вучић је говорио неистине у 90 одсто анализираних случајева[13]. Једноставно речено, Вучић готово увек лаже - али, ипак не можемо само просто закључити да нам је председник патолошки лажов. Његово лагање има дубљу позадину, јер како је раније писала Хана Арент,  лаж у политици је облик акције, и свака неистина или полуистина даје ономе који је изговара огромну предност и много већу ширину деловања у односу на противника који говори истину.[14]

У овом раду је прегледано четири месеца насловних страна најважнијих дневних новина у Србији. За 120 дана Вучић се на првим страницама новина појављује 318 пута, што довољно сведочи о интензитету пропаганде којој смо изложени. Вучићево непрекидно појављивање у јавности у свим могућим приликама већ изазива и подсмех, али публицитет који се тиме остварује није нимало без значаја, јер публицитет игра огромну улогу у придобијању јавне пажње и усмеравању јавности ка одређеним мишљењима и судовима.

Као и остали медији, и новине упорно и непрекидно граде и негују слику председника као хероја и мученика, вође и спасиоца нације, спремног за жртву ради добробити  земље и народа, што је архетип који је пријемчив у домаћој јавности. Он је тај који све надгледа, који над свима бдије, који грди кварне министре и страним амбасадорима показује где им је место, док на равној нози разговара са Путином, Меркеловом, Ердоганом, Ђинпингом и осталим величинама.

Новине упорно и непрекидно граде и негују слику председника као хероја и мученика, вође и спасиоца нације, спремног за жртву ради добробити  земље и народа

Он је тај који брине за све, благонаклони учитељ, спреман да разуме ситне несташлуке, а уједно и самопрегорни ученик који се из све снаге труди да буде бољи. Уз све то, он је само један од нас, исти као ми, човек од крви и меса, који своју предобру породицу воли више од себе,  док му о глави раде сви белосветски зликовци, обавештајне службе, Албанци, Хрвати и монструми и издајници из опозиције. С тим у вези, таблоиди у недељном ритму проглашавају да је председник на ивици да буде убијен или срушен државним ударом, док изнад смртних претњи лебди дух Зорана Ђинђића, кога су, тобоже убиле стране обавештајне службе када је променио став о Косову. Сада, када је и Вучић кренуо Ђинђићевим путем, исте те силе и њему раде о глави. У исто време, док председник зној лије због Србије и њене будућности, он отвара фабрике не би ли повећао стандард грађана док Србија непоколебљиво напредује ка чланству у ЕУ. Истина је наравно, на другој страни, али, за просечног СНС гласача, чињенична истина је ионако мање битна.

За крај овог дела, рецимо да је важно знати да ниједна лаж, па ни ова велика Вучићева, не може да замени истину, јер како наводи Хана Арент "мада је истина немоћна и увек поражена у директном судару са постојећим силама, она поседује моћ сама за себе; било шта да измисле они који су на власти, они нису кадри да открију или створе за живот способну замену за истину."  

Председник на насловним странама у јуну 2018: "Не дам да ми битанге ударају на породицу и узму власт!"

Посматрајући само један месец, јун 2018 године, на насловним странама дневне штампе у Србији може се уочити све о чему је говорено у претходном делу текста. Током овог месеца, Вучић се на насловним странама појављује као пожртвовани борац за Косово, односно борац за то фамозно "нешто" на Косову, које тобоже треба да ишчупамо из канџи непријатеља, док њега и његову породицу све време нападају здружени одреди Америке, ЕУ, НАТО и опозиције. Током месеца букнула је и бизарна афера са нестанком новинара Стефана Светковића, која је надувана до удара ЦИА-е на Србију. Председник је такође настојао да искористи пажњу јавности током утакмица репрезентације Србије на светском првенству у фудбалу, и представи се као њен покровитељ, као и да угуши протесте који су започели због високе цене бензина. Крајем месеца, пошто је његов син на трибинама стадиона у Русији виђен у друштву лица из криминалне средине, својски се трудио да се оправда нападајући, кога би другог, него опозицију.  

На самом почетку месеца, лист Ало на насловној од 1. Јуна саопштава: "Скот пола сата пљувао по Вучићу и Србији",  где је тобоже амерички амбасадор Кајл Скот искористио позив Удружења корпоративних директора Србије да се као њихов гост обруши на председника и Владу, оптужујући их за државни терор и неискреност на путу ка ЕУ![15]

Сутрадан, односно 2. јуна са насловне стране листа Ало, Вучић обећава плате од 500 евра. (вероватно као одговор Скоту).

Српски телеграф у издању за 2/3. Јун на насловној страни приказује Вучића који на свечаном пријему за фудбалску репрезентацију, чланове стручног штаба и челнике ФСС пред пут на Светско првенство обећава фудбалерима да ће добити 10 милиона евра ако освоје мундијал, а пет милиона ако освоје друго место.[16]

Информер издању од 2/3 јуна громогласно најављује: "Председник Вучић: идемо на референдум о Косову! Нико ништа неће крити, Боримо се да добијемо што више за Србе", поручио је председник са страница овог дневног листа.

Вечерње новости у издању од 3. Јуна на насловној страни наводе "Вучић одбио план за КиМ!"[17] Тобоже, председник Србије је одбио је радни документ у вези са решавањем косовског проблема познатији као "амерички пакет" и оценио га недостојним пажње и неприхватљивим за нашу земљу, тако да са њим није ни хтео да упознаје јавност. 

Данас у издању од 2/3 јуна наводи: " Политика усмерена против бољих српско-албанских односа", а у тексту саговорници листа говоре о годину дана мандата председника Србије.

Политика на насловној страни од 6. јуна истиче Вучићеве речи "да је упозорен да не смемо да вратимо 1000 војника на Косово, јер то значи сукоб са НАТО". Дневник истог дана наводи: "Велике силе не признају резолуцију 1244", са Вучићевом поруком: "Упозорио ме НАТО, то није ни право ни правично". Истог дана, 6. јуна Српски телеграф на насловној страни пише: "Вучић добија претње: НАТО: Пуцаћемо ако Србија врати војску на Косово." Истог 6. јуна, Вечерње новости наводе: "Западне силе без увијања поручују председнику Србије - НАТО прети Вучићу: Ако са војском кренете на КИМ имаћете рат".

Данас 6. јуна даје позадину приче о рату са НАТО под насловом: "Дипломатски извори Данаса о новој поруци председника Србије о косовском проблему: Београд се и даље нада уступку од Запада" а лист пише да се Вучић и даље нада извесном уступку од Запада".

На крају овог спина, Вучићу следи страшна претња. Наиме, већ у суботу 9 јуна у издању Српског телеграфа за 9/10 јун громогласно се наводи: "Вучићу, страдаће ти брат ако не прихватиш наше решење за Косово![18]"

"Овако гласи брутална претња западних сила, предвођених Вашингтоном, с којом се суочава председник Србије у јеку дипломатске битке за јужну српску покрајину", пише Српски телеграф, а нама остаје да поверујемо.

У сред напетости око Косова, у субота 9. јуна Вечерње новости нанасловној страни доносе извештај са доделе уговора о запослењу најбољим младим лекарима, којима је Вучић поручио: "Не дозволите да вам бег буде будућност". [19]

Српски телеграф у издању за 9/10 јун на насловној страни наводи истраживање агенције Фактор плус, која каже да је СНС има 53 % гласова, а да би 52% Срба оружјем бранило Косово.

Затим, само дан касније, 11. јуна уследила је нова мобилизација на насловним странама, овог пута поводом протеста због цене бензина. Са страница листа Ало, Вучић је тог 11. јуна поручио "опозицији и тајкунима" да на власт неће доћи силом. Истог дана, Српски телеграф тврди да"цена бензина није повод за протесте", а са насловне стране Вучић грми да "лажови, силом хоће на власт, односно да су  протести због цене бензина политички организовани. Истог дана, Вечерње новости настављају са темом о притисцима са Запада, те на насловној страни наводе: "Председник Србије о притисцима запада због КИМ: Хоће да ослабе Србију изнутра".

Данас 11 . јун Посланица и потпредседница Народне странке Сандра Рашковић Ивић "Вучић намерава да се сакрије иза воље народа на референдуму о КиМ".

Пошто су се протести због цене бензина наставили, председник је одмах кренуо уофанзиву, и са насловне стране листа Ало од 13. јуна поручио:"Не дам да битанге и лопови царују".[20] 

''Вучићу, готов си'' може на изборима, а противзаконитим притисцима неће моћи ништа - рекао је Вучић новинарима и истакао да је његов посао да осигура сигурност и безбедност свих грађана Србије, а не да на будућност Србије утичу битанге и лопови, власници најскупљих аутомобила који, каже, протесте организују на лажи да Србија има најскупље гориво", навео је Ало. Слично понавља и Српски телеграф у идзању од 13 јуна: "Крив сам што сам молио владу да их пусти да протестују", поручио је са насловне стране председник.

У четвртак 14. јуна Информер напада Вука Јеремића, и на словној страни наводи да је "Јеремић већи Шиптар од Шиптара"[21]  Према Информеру, Јеремић је "без иједног јединог доказа оптужио председника Србије да спрема нападе на Србе на северу КиМ како би наводно лакше у јавности прогурао споразум са Приштином", и како даље наводи овај лист, "овом суманутом теоријом Јеремић је буквално дао алиби Албанцима да крену у напад на четири општине на северу Косова и да за то оптуже Србију!"

Сутрадан, 15. јуна, Вучић одговара Јеремићу са насловне странице Ало: "Онај који је једном радио против Србије, увек ће радити против Србије!"

Сутрадан већ, на насловним странама је експлодирала нова афера, и то она са нестанком новинара Стефана Цветковића из Беле Цркве, који је најпре, према наводима медија отет, а затим срећно пронађен. Међутим, случај Цветковића, који и дан данас несметано живи и ради медији су напумпали до државног удара. Политика тако на насловној страни од 16 јуна наводи: "Украјински сценарио у Србији: Нестали новинар пронађен жив и здрав".[22]

Најстарије српске дневне новине културно наводе изјаву председника Вучића на конференцији за штампу, да "постоје сумње да је више особа планирало „игру” око нестанка Цветковића. Новосадски Дневик је такође свој насловну страну посветио Вучићевом обраћању јавности, са такође пристојним насловом и опремом текста, док Вечерње новости громогласно саопштавају 16. јуна: "Решен случај у Белој Цркви - убиство новинара и тровање лажима", а са насловне Вучић поручује: "Ова игра је добро испланирана, хтели су да сруше поредаку држави".Информер од 16. јуна иде скалу више: "Раскринкрана страшна превара: Специјални рат ..хтели да Вучића оптуже за злочин. Да ли иза свега стоји ЦИА?"

Српски телеграф је тог дана имао двоброј, па вероватно у немогућности да пропрате Вчићеву конференцију за штампу, на насловној страни 16 јуна доносе другу причу: "ВУЧИЋУ СТЕЖУ ОМЧУ ОКО ВРАТА - Трамп: После Кореје крећем на Србију! [23]

У чланку под тим насловом, Српски Телеграф пише: "Након што су завршили посао са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном, председник САД Доналд Трамп и вашингтонска администрација усмериће све снаге на Балкан. То у пракси значи да ће се Србија суочити са новим још бруталнијим притисцима, с коначним циљем да пристане на оно што Запад нуди као решење за Косово. Све што се последњих дана догађало у Србији (протести због бензина, лажне вести о затрованој води, случај наводно несталог новинара) само је доказ да је сценарио за дављење Александра Вучића и власти у нашој земљи увелико у фази реализације. Порука је више него јасна: "Пристани на оно што тражимо или ћемо те срушити,"пише Српски телеграф, и нехотице открива цео спин који стоји иза догађаја претходних дана.

Председник је ипак одолео завери, а на његову срећу, Србија је у првој утакмици на Светском првенству победила Костарику, те се у понедељак 18 јуна на страни листа Ало, Вучић појављује са честитком стрелцу победоносног гола Коларову и репрезентацији.

Данас у издању од уторка 19. Јуна пише: "Незадовољство долази од презрених грађана", саговорници листа говоре о тумачењу власти да су унутрашње прилике притисак Запада.

Два дана касније, на насловој страни Вечерњих новости од среде 20. јуна у углу насловне се први пут помиње идеја размене терирорија. Новсти наиме прилажу Вучићев одговор подовом идеје о размени коју је предложио Тачијев саветник Реџеп Хости:"Вучић одговара Хотију: Да неће Шумадију и од Орбана Кечкемет?[24]

У тексту се даље наводи да је "председник Србије Александар Вучић истакао да нема говора о размени територија како предлаже Тачијев саветник Реџеп Хоти, који би Санџак и југ Србије у "замену" за север Косова, а на апсурдност таквих идеја Приштине реагује ироничним питањем - да ли желе да им и Орбан да Кечкемет", наводе новости.

Затим, 21 јуна Информер поново врти причу о специјалном рату:" УНИШТИТИ ВУЧИЋА ПА ОТЕТИ КОСОВО: Лажна отмица новинара, само део ПАКЛЕНОГ ПЛАНА АМЕРИКАНАЦА!" А паклени план према Информеру изгледа овако: "Овог лета и наредне јесени кулминираће специјални рат, чији је циљ да се председник Вучић прогласи за криминалца и сруши са власти. Западу под хитно треба власт која ће признати лажну државу Косово. Америчка ЦИА у сарадњи са британском тајном службом МИ6 покренула је план за до сада најјачи удар на председника Александра Вучића и власт у Србији, тврде одлично обавештени дипломатски извори Информера".[25]

Сутрадан 22. јуна, упркос страшној завери која се са свих страна кује око њега,  Вучић је у Политици на насловној страни заједно са гостом, председником Бугарске, а у Дневнику од истог дана Вучић на насловној страни поставља са Игором Мировићем у Панчеву камен темељац за нову немачку фабрику "ЗФ".

Истог дана, у петак 22 јуна, Српски телеграф има нову бомбу:"Вучића убијају преко сина!" Наиме, пошто се у јавности појавила слика Данила Вучић на утакмици Србија-Костарика, где се на трибинама нашао у друштву особа из криминалног миљеа, Српски телеграф нашироко оправдава младог Данила, уз тврдњу са је све закувао Драган Ђилас, док се сам Вучић тешко пренемаже о нападима на своју породицу.[26]

Данас у петак 22. Јуна да је другачији поглед на случај Данила Вучића: "Представници опозиције за Данас о оптужбама Вучића да "српске и албанске битанге" нападају њега и Србију: "Вучић своју породицу брани кршећи закон". Лист пише да је речима да "неће дозволити да му битанге, албанске и српске, нападају породицу из чиста мира", председник Србије реаговао на укидање првостепене пресуде жандармима због физичког напада на његовог брата… као и на објављивање фотографија његовог сина на фудбалској утакмици у друштву осуђених криминалаца.[27]

 Који дан касније, тема је поново Косово: у понедељак 25. јуна Политика на насловној страни говори о наставку дијалога Београда и Приштине, са насловом: "Вучић: Пре мог потписа народ ће рећи шта жели". О томе истог дана такође пишу и Блиц и Вечерње новсти, који наводе да је Приштина препрека за дијалог, док Вучић поручује: "Нисам претерани оптимиста, кончан суд даће народ".

Данас 27 јуна пише: "Власт у Србији, уочи доношења важних одлука, радикализује односе и интензивира непријатељство према косовским званичницима и народима: Вучић плаши грађане Олујом са севера Косова".

"Све учесталије изјаве Александра Вучића, председника Србије, о томе да косовске власти, како тврди, планирају „насилан упад на север Косова“ или „заузимање територије“, и да се то очекује током овог лета, намењене су грађанима Србије, односно за унутрашњу су употребу, са циљем радикализације прилика, уочи доношења важних одлука, сагласни су саговорници Данаса из Београда и Приштине.

28 јуна председник на насловној страни Блица са војне вежбе у Краљеву саопштава "да по питању Косова нема ништа лепо да пунуди народу". Са страницама Вечерњих новости тог истог дана поручује: "Иза народа се нећу сакривати, још је рано за рефереднум", док Курир наводи да је рефернум планиран за јесен.

У понедељак, 29 јуна, ситуација се радикализује. Народни посланик посланичке групе “Нова Србија - Покрет за спас Србије” Славиша Ристић упутио је отворено писмо Владимру Путину, у коме је оптужио Вучића да спрема косовску издају и да то покушава да прикрије сусретима са руским председником, и у писму навео да "трагична судбина покојног премијера Србије Зорана Ђинђића јасно упозорава Александра Вучића шта се дешава са онима који не испуне обећање".

Ристићево писмо било је узрок нове хистерије таблоида:  Ало тог дана вришти: "Председнику на Видовдан прете убиством: Вучићу завршићеш као Ђинђић". Исто то се наводи на насловној страници Српског Телеграфа и Вечерњих новости, док је Информер још конкретнији: "ЛОВ НА ВУЧИЋА ЗБОГ КОСОВА: Прљава кампања против шефа државе са свих страна, КРЕЋЕ КОНАЧНИ ОБРАЧУН!"[28]

Информер поводом тога пише: "Председника Србије једни оптужују за издају Срба и прете му да ће завршити као Ђинђић, други тврде да је криминалац и да користи Космет како би учврстио диктатуру. Од њега тако праве легитимну мету. Отворена је сезона лова на председника Србије Александра Вучића! Док га једни оптужују за издају Косова и отворено му прете убиством, други њега, његовог брата и сина доводе у везу са криминалом и тврде да Вучић косметски проблем злоупотребљава да би учврстио диктатуру у Србији. И једни и други од председника државе на тај начин праве легитимну мету - јер шта год да се сутра деси Вучићу, моћи ће да се објасни да је то или зато што је издајник или због тога што је криминалац."

Вучић на насловним странама у јулу 2018 - Биће рата, гинуће нам деца!

Насловне стране дневних новина у јулу 2018. су врло сличне јунским, а као и прошлог месеца, главна тема је Вучићева борба за решење косовског питања, док му душмани свих врста и боја потурају ногу и спремају замку, не би ли завршио као некада Зоран Ђинђић. 

Најпре другог јуна на насловним странама је сусрет Вучића са Порошенком.

Лист данас 3 јула доноси интервју са лидером Нове Србије, под насловом: "Око Вучића је интересна групација".

Новости на насловној страни од 6. јулa доносе вест о присуству председника Вучића на отварању породилиштау Алексинцу уз наслов "Без деце све џаба".

Затим креће нова медијска офанзива која треба да убеди грађане да се Вучић лавовски бори за "нешто" на Косову док му непријатељи свих боја раде оглави:

Ало 7 јула на насловној страни пише: "Ево шта спремају опозиција и Аланци: План за рушење Вучића у 6 тачака"[29] По тврдњама овог листа, "како дијалог Београда и Приштине улази у завршну фазу и док председник Србије води борбу за српски народ на Косову, опозиција и Албанци из Приштине удружили су снаге и почели да раде на заједничком плану са циљем изазивања хаоса у Србији и рушења Александра Вучића" [30]

Истога дана, Информер у издању од 7/8 јула на насловној страни доноси бизарну причу да Вучић ни мање ни више прави војску на северу Косова, такозвану "Северну армију"[31]: "Шокантне оптужбе Шиптара: ВУЧИЋ ПРАВИ ВОЈСКУ НА СЕВЕРУ КОСОВА! Приштина: Вучић спрема Србе за рат, он је тај који контролише организацију "Северна армија"".

Затим Српски телеграф од 9. јула објављује: "Специјалац за ратове донео планове за слом Вучића АМЕРИЧКИ ЗВАНИЧНИК СТИГАО У ПОСЕТУ БАЛКАНУ: Специјалиста за сукобе УЦЕЊУЈЕ СРБИЈУ!" Наиме, према тврдњама овог листа, високи званичник Стејт департмента Пит Мароко, "иначе искусни специјалиста за сукобе, човек који је надгледао америчке операције у Авганистану и Ираку, долази у Србију како би разрадио план Запада за слом наше државе и председника Александра Вучића.

Вечерње новости 9. јула наводе: "Ко руши референдум о КиМ руши и Србију ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ О ПИТАЊУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Нема одлуке без уставних промена". Лист даје овај наслов поводом Вучићеве изјаве да "они који оспоравају референдум о Косову и Метохији руше будућност земље и шансу да добијемо више него што имамо данас", упућене на адресу његових политичких противника.

Као одговор на то, Данас у броју од 1о јула наводи да је вређање лидера опозиције од стране власти постало је нормална ствар: "Председник државе користи сваки повод да оптужи представнике опозиције да су покрали све што су могли:  За Вучића су сви опозиционари лопови и сецикесе".

Важна посета председника Вучћа немачкој канцеларки Ангели Меркел забележена је на насловним странам листова Блиц и Вечерњих новости 10 јула. Блиц кратко наводи "Вучић причао са Меркел",а Новости кажу: "Ангела за Вучићев пројекат".  Председник је међутим у Берлину окупан хладним тушем, јер није било много разумевања за његове планове поводом Косова, тако да је одмах на насловним странама уследио нови удар на мождане вијуге грађана, за шта је искоришћена изјава хрватског певача Томпсона.

Најпре Ало 11. јула хистерично вришти: "Томпсон би да коље Вучића[32] НЕ МОЖЕ А ДА НЕ ПЉУЈЕ ПО СРБИМА! СКАНДАЛОЗНО! Усташа Томпсон УДАРИО на Вучића!"

Овај текст приређен је после изјаве хрватског певача да се Вучић сигурно препознао у песми "Бојна Чавоглаве", "јер је он један од четника који су хушкали и борили се на другој страни".

Поводом тога и Информер 11. јула наводи: "Усташки удар на Србију[33] ЕВО ЗАШТО ЈЕ ТОМПСОН НАПАО ВУЧИЋА: Хрвати потпуно полудели, све отвореније ПРЕТЕ НОВИМ РАТОМ!"

После "усташког удара" страсти се смирују, а Политика и Вечерње новости 15. јула на насловним странама опширно пишу о усељењу у Боград на води, што је представљено као велики успех власти.

Затим се за кратко фокус враћа на Косово, а Блиц 16. јула наводи:  "Приштини је једина опсесија север Косова". Курир 17. 7. На насловно страни наводи Вучићеве речи: "Албанци хоће све, е па неће моћи".

18. јула Блиц, Политика, Ало, Информер и Српски телеграф нашироко прате сусрет Вучића са председником Француске Емануелом Макроном у Паризу, уз бројне патетично-љигаве слике насмејаних председника, са тврдњом да је Макрон подржао Вучићев план за решење косовског питања и разграничење.

Политика у издању од 19 јула пише о наставку Бриселског дијалога под насловом: "Признање није компромис", док Курир у издању од 20 јула громогласно најављује: "Биће рата! Гинуће нам деца ако се не договоримо са Приштином[34] ", преносећи изјаву Марка Ђурића, који је навео да "у случају да бриселски преговори не уроде плодом, постоји опасност да Србија и регион буду увучени у нове сукобе" и да ће наша опет гинути.

Плашење ратом и страдањима већ је постало опште место у таблидима, те је стога много занимљивија колумна која се рекламира на насловној страни листа Ало 21. јуна, коју је за овај таблоид почео да пише нико други но Дејан Анђус[35], који је само пре неколико месеци хапшен и проглашен антивучићевским демоном. Своју колумну Анђус је насловио "Истина о....." и у њој Анђус покајнички хвали председника.  

Данас у издању од 21/22 јула у тексту "Вучићево регионално тржиште потпуно нереално" наводи да стално трвење међу чланицама ЦЕФТА указује да Балкан није спреман за јаче економско повезивање, а са страница Дневника од 23. јула Вучић је, ничим изазван поручио опозицији: "Нема разлога за изборе али ако инсистирају..."

Вечерње новости подгрејавају Вучићев патриотски имиџ 23. јула после нове провокације Сулејмана Угљанина, који је у Нови Пазар хтео да доведе Беџета Пацолија, са насловном страном:  "Вучић о Угљаниновом позиву Пацолију: Пита се држава а не неки Суљо".

Истог дана у Куриру, 23. 7. Вучић са насловне поручује: "Једва чека да видим то чиме прети Приштина."

Затим опет следи тешка артиљерија: Ало у издаљу од 24. јула пише: "Вучићу скидају главу-  завера дела опозиције, екстремиста и Шиптара[36]. Према писању листа, "Рамуш Харадинај, Сулејман Угљанин, Ђиласова екипа и екстремна десница на истом задатку: политички или физички уклонити председника Србије како би остварили своје интересе".

Српски телеграф у издању од истог 24 јула се придружује насловом:  "Вучића прогласити сотоном, Запад бесан због Косова"[37]

Како открива овај лист, "да би власт у Србији била срушена или притерана уза зид до те мере да више не може да брани Косово, Александар Вучић мора да буде сатанизован. Овако, у најкраћем, гласи суштина прљавог сценарија, разрађеног у западним центрима моћи, чија је примена у Србији и ван ње увелико почела, наводи лист и наглашава да се готово истоветан сценарио увелико примењује у покушају ломљења кичме Владимиру Путину".

Данас у броју од 24 јул пише о обећањима председника о просечној плати: "Да ли ће бити нешто од обећања о заради од 500 евра, коју нам власт већ годинама најављује: Вучићеве игре с просечном платом: Кад промашиш циљ, помери га".

Затим 26. јула почиње прича о разграничењу, као реакција на отворено писмо епископа рашко-призренског Теодосија у коме је он упозорио да би подела територија довела до исељавања Срба из јужне српске покрајине и страдања културне баштине. Политка, Новости, Ало, Српски Телеграф  истог дана објављују насловне стране са Вучићевом поруком: "Ако се не разграничимо, за 40 година бранићемо Врање".

Информер 26. Јула поново подсећа на опасност која вреба председника: "Вучића убијају исто као и Ђинђића[38]". "Александар Вучић је као и Зоран Ђинђић одлучан да реформише Србију. Зато га сатанизују по истом шаблону као и покојног премијера, наводи се у досијеу Антидота. Доводе га у везу са криминалом, оптужују за диктатуру, нападају му чланове породице, криве за издају националних интереса, крађу избора..", пише Информер.

У листу Ало 27. јула појављује се још једна похвала Вучићу, коју је овог пута написао Орхан Драгаш, који је читаоцима желео да објасни: "Зашто је Вучић бољи од Трампа."

Курир у броју од 27. 7. Преузима причу Информера и Српског телеграфа. Под насловом "Вучићу сотоно"[39] овај лист наводи:  "Председник Србије Александар Вучић изложен је жестоким нападима и недопустивим увредама од косовских Албанаца, који се не либе да га јавно називају "ђаволом и сотоном", и додаје да се Вучић у приштинским медијима карактерише као највећи непријатељ косовских Албанаца."

У листу Ало 28. јуна Дејан Анђус у својој колумни сада поручује: "Вучић ће владати 30 година."

Истога дана, Курир пише: "Окупација Југа Србије[40] ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ ЈЕ БИО У ПРАВУ! УПОЗОРЕЊА ДРЖАВНОГ ВРХА ОСНОВАНА ОКУПАЦИЈА ЈУГА СРБИЈЕ! АЛАРМАНТНО: У Ниш се доселило 11.000 Албанаца, купују све што могу, ПАРЕ ИМ НИСУ НИКАКАВ ПРОБЛЕМ!

По Куриру, Албанци купују српску имовину у Врању, Нишу, Лесковцу, Куршумлији, Прокупљу, где пријављују пребивалиште и тиме стичу права на личну карту, пасош, социјална давања, здравствену заштиту, гласање...

Затим, после све халабуке, 30. јула Вучић се "терапеутски" обратио јавности са војне вежбе у Никинцима а поред информација о унапређењу војне моћи, које би требале да смире уплашене грађане, говорио је и о стандарду. Ало тим поводом пише: ПРЕДСЕДНИК СЕ ОБРАТИО НАЦИЈИ ПОСЛЕ ВОЈНЕ ВЕЖБЕ У НИКИНЦИМА : Вучић открио од ког месеца ће ПЕНЗИЈЕ БИТИ ВЕЋЕ, а ево шта ће бити и са платама!

На крају, Ало 31. јула објављује нову колумну Орхана Драгаша, под насловом:" Вучић нас неће осрамотити."

 


[1] https://bit.ly/2KQpywG

 [2]  Едвард Бернајс, Пропаганда, Амоните, Београд, 2014.

[3] Д.Шушњић: Рибари људских душа, Чигоја, Београд 1995.

[4] Зоран Јевтовић: Јавно мнење и политика, Академија лепих уметности, Београд 2003. 

[10] Зоран Ђ. Славујевић, “Политичко комуницирање, политичка пропаганда, политички маркетинг”, Београд, 2009.

[11] Зоран Ђ. Славујевић, “Политичко комуницирање, политичка пропаганда, политички маркетинг”, Београд, 2009.

[14] Хана Арент - Истина и лаж у политици, Филип Вишњић, Београд 1994.

[30] Према Ало, план за рушење Вучића у 5 тачака изгледа овако:

1) Почињу приче о кршењу Устава, у које се укључују Ђиласове новине и Шолакова телевизија

2) Прикупљање потписа како би се оспорио Вучић као председник

3) По сваку цену и по штету српског народа спречити договор о Косову

4) Изазвати реакцију Албанаца с Косова који би тог момента упали на север Косова и одатле једном заувек протерали српско становништво

5) Хаос у Србији и насилна промена власти

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да је пожар у катедрали Нотр Дам у Паризу избио случајно или је подметнут?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер