Значај студентског Меморандума о Косову и Метохији

Меморандум о Косову и Метохији, који су 17. маја обзнанили представници Студентског покрета на Ђачком тргу у Крагујевцу, није њихов једини ни први јавно изнесен став о јужној српској Покрајини. Али, свакако јесте најјаснији и најубојити. У релативно кратком тексту, у четири тачке речено је све оно што је битно за опис повода и излагање става о самој ствари.

Меморандум има важно место у данашњем колоплету домаћих догађања. У условима распада државе, када је режим све што у њој постоји изложио вересији, губи се елементарна чињеница да је све почело од распродаје Косова и Метохије. Разуме се да би  тај велеиздајнички чин био довољан за друштвену побуну и да је само Покрајина била отуђена. Али, ни то није било довољно режимској аждаји и она је кренула даље у черечење и друштва и државе.

Меморандум има важно место у данашњем колоплету домаћих догађања. У условима распада државе, када је режим све што у њој постоји изложио вересији, губи се елементарна чињеница да је све почело од распродаје Косова и Метохије

Све до студентске побуне од пре годину и по наша општа ситуација била је без икакве алтернативе, јер напросто није било потребне снаге да се режим, за почетак, уздрма. Данас он није само уздрман него и доведен до почетне тачке самоуништења. Њега изнутра једе његова аутохтона криминална супстанца. Али, ништа од тога ако га не дотуче снага народне побуне. Њу је пробудио студентски покрет.

Из те инстанце потиче меморандум-позив да се вратимо на место првог и највећег злочина – велеиздаје Косова и Метохије. То је прави топос народне побуне у Србији. Ако је тако, не значи да је тај топос и први мегдан. Он се већ одиграва широм Србије ван Покрајине. После њега, следи велика обнова државе и тек тај процес омогућиће кумулацију предуслова за фактичко враћање Косова и Метохије у унутрашњи и међународни поредак. На тај поредак мисле студенти позивајући се у свом Меморандуму на уставни поредак Србије и начела међународног права садржана у Резолуцији СБ УН 1244.