Формирање широке листе деснице и њена координација са студентском листом водила би ка неизбежној промени власти у Србији

У претходном периоду били смо сведоци неколико догађаја који би могли да буду сигнал промена и покажу јасан пут до коначног решења дубоке политичке кризе у Србији,

Резултати локалних избора, показују јасан пад подршке странкама власти, које су ову чињеницу покушале да прикрију заједничким изласком на ове изборе

Први битан догађај су избори у 10 мањих локалних самоуправа. Опште је позната чињеница да су ове мање општине (као и већина руралних средина) биле бастион упоришта СНС-а и других странака власти, у којима су обично добијали преко 70%, а у појединим и близу 80% гласова. Резултати локалних избора, показују јасан пад подршке странкама власти, које су ову чињеницу покушале да прикрију заједничким изласком на ове изборе (СНС, СПС, СРС, Заветници, па чак и СВМ и поједине локалне организације блиске власти). Према прелиминарним резултатима локалних избора, странке власти су у већини општина освојиле око 50% гласова или мало више - Бор 48,09%, Кула 49,06% (пресудно у Кули је било око 1100 гласова Савеза Војвођанских Мађара о чему је и сам Балинт Пастор дао изјаву), Севојно 49,6%, Аранђеловац 50,12%, Бајина Башта 52,42%, Књажевац 55,73%, Смедеревска Паланка 56,57%, Лучани 60,33%, Мајданпек 63,26% и Кладово 70,63%. Странке власти су, уз ангажовање огромних ресурса, новца и кампање на републичком нивоу, готово у свим општинама доживеле драстичан пад (негде и преко 20%), сем Кладова где су имали раст од 4%. Такође, када анализирамо резултате по бирачким местима, види се да опозиционе опције имају знатно већу подршку у урбаним срединама, док странке власти подржава рурално становништво (примери Аранђеловац, Кула, Бор...). У великим градовима, у којима се нису одржавали локални избори (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Краљево, Ужице, Суботица...), је подршка опозиционим опцијама у односу на власт још израженија. Када ову чињеницу (пад странака власти) уврстимо у податке са претходних републичких избора, долазимо до закључка да би странке власти на наредним изборима могле да освоје 40-44% гласова.

Даљом анализом резултата претходних локалних избора, можемо доћи до закључка, да су све политичке странке (сем Здраве Србије у Севојну која је освојила 1 мандат), које су самостално изашле на ове изборе, остале испод цензуса. Постало је јасно, да у условима када постоје два јасно дефинисана велика блока, самостални страначки излазак на изборе било које опције, представља политичко самоубиство.

Вредни пажње су свакако локални избори у две општине у којима је пад подршке за странке власти био највећи. У Књажевцу је владајућа коалиција на претходном изборима имала укупно 81,92% гласова (СНС 61,25%, СПС 13,20%, СРС 2,96%, СНП 2,99%, Јединствена Србија 1,52%). У Смедеревској Паланци владајуће странке су укупно на претходним изборима освојиле 79,54% гласова (СНС 63,87%, СПС 8,95%, Здрава Србија 4,49%, СРС 2,23%). Пад подршке за странке власти у Књажевцу је 26,19%, а у Смедеревској Паланци 22,87%. Специфичност ове две општине је, да су уз студентску листу, на локалне изборе изашле и шире листе опозиционих странака углавном десне оријентације (Нови ДСС, Монархисти, Ново Лице Србије, Народни Покрет Србије) које су оствариле пристојне резултате (Књажевац 8,63%, Смедеревска Паланка 8,8%). Очигледно је, да се у овим општинама, окупљање странака деснице показало као добро решење.

Део објављене делимичне прелиминарне студентске листе, показује јасну доминацију особа блиских ЕУ опцији

Можемо рећи да је студентски покрет од свог оснивања имао две фракције, једну про-ЕУ оријентације, коју је предводио ректор Владан Ђокић, и другу националне оријентације, чији је вођа професор Мило Ломпар. Иако је студентски покрет имао избалансиран став по овим питањима, током времена се показало да је ЕУ-фракција студентског покрета била јача и заступљенија, о чему говоре састанци са званичницима ЕУ (нпр.са Кајом Калас), сам одлазак у Стразбур и писма упућена званичницима европске уније. Након трагичног догађаја пада студенткиње са Филозофског факултета и упада полиције у ректорат, у потпуности се профилисао ректор Владан Ђокић, као апсолутни вођа студентског покрета и потенцијални носилац изборне листе. Такође, део објављене делимичне прелиминарне студентске листе, показује јасну доминацију особа блиских ЕУ опцији. Део опозиционих станака, блиских овој идеји је пре извесног времена најавио формирање политичког блока. Сада, када је јасно да ће студентски покрет у својој суштини бити ближи опцији ЕУ, било би штетно правити још једну опозициону колону ове оријентације. Особито, ако се у обзир узме и то да су водећи политичари и странке ове опције (Драган Ђилас, Мариника Тепић, Павле Грбовић, зелено-леви фронт,...) у значајној мери већ компромитовани у претходном периоду.

Што се тиче десног спектра, постало је јасно да ће стожер будућег окупљања опозиционе деснице бити коалиција НАДА

Што се тиче десног спектра, постало је јасно да ће стожер будућег окупљања опозиционе деснице бити коалиција НАДА (Нови ДСС и Монархисти). Наравно, уколико желе да представљају трећи политички пут између два блока, представници коалиције НАДА би морали да окупе око себе друге странке деснице или десног центра, разна удружења грађана, интелектуалце и нестраначке личности ове оријентације. Оваква широка коалиција би вероватно могла да захтевати преко 10% бирачког тела, што би било од суштинске важности за промену власти у Србији. Да би се реализовала оваква коалиција, неопходно је тренутно по страни оставити међусобне личне сукобе, нетрпељивости и бригу о томе ко ће узети већи део истог бирачког тела. Можда најбитнија улога формирања овакве листе би била, да ће преко ње у будућој скупштини бити заступљени делови друштва (евроскептични бирачи, русофили, монархисти, гласачи блиски СПЦ....), које неће моћи да окупи студентска листа. Оваква листа би могла да отвори теме које су битне њиховим бирачима (одбрана Косова и Метохије, очување Републике Српске, сарадња са Русијом...) и вероватно могла да преузме део национално опредељених бирача СНС-а, СПС-а, СРС-а.

Опште је познато да представници власти редовно сондирају јавно мњење. Дефинитивно су свесни свог ниског рејтинга, што је главни разлог за досадашње одуговлачење са расписивањем избора. Мањак који имају у односу на опозиционе опције ће покушати да надокнаде на неколико начина. Први је у формирању лажних листа, како левог и десног спектра, тако и лажне студентске листе. Такође, покушаће да демотивишу опозиционе бираче да не изађу на предстојеће изборе, пуштањем парола како се ништа не може променити, како су сви исти.... Вероватно ће преко појединих политичких организација, упутити позиве на бојкот избора због лоших изборних услова (који су да се разумемо тренутно катастрофални, али их власт никада добровољно неће поправити и неће бити бољи док не дође до промене власти). У принципу, сем куповине и притисака, једина могућност им је да изазову забуну и демотивисаност опозиционих бирача, како не би изашли на предстојеће изборе, што је већ опробан рецепт.

Из свега горе наведеног, сматрам да је за наредне републичке изборе потребно формирати две опозиционе листе, студентску која би заступала бираче ближе ЕУ опцији и листу деснице која би била ближа националним бирачима, како би се покрили сви најбитнији сегменти српског друштва. На тај начин би, формирањем само две листе, успешност покушаја власти у подметању лажних опозиционих листа гласачима, била сведена на минимум и беспредметна.

Формирање широке листе деснице и њена координација са студенском листом, водила би ка неизбежној промени власти у Србији.