Domaća javnost je već oguglala na „Kurirove“ bisere, ali intervju sa Gotovinom zaista je krajnja tačka besramnog i beskrupoloznog novinarstva,  čime je bukvalno pljunuto na sve žrtve „Oluje“ i sve proterane Srbe.

Novi Severinin album Zdravo Marijo zvanično i naveliko stigao je i na tržište Srbije, potvrđujući gđicu Vučković kao jednu od šačice najvećih zvezda u rasponu bivše SFRJ. Uz reku Savu, Severina je najjača spona Hrvatske i Srbije.

„Promena mentalnog sklopa, unutrašnji dijalog, prelom mozga...“, sintagme su koje dominiraju rečnikom lidera političkih stranaka u Srbiji. Već odavno odviknuta da se čudi, javnost se ipak pita šta bi ovo moglo da znači? 

U odnosu na prvostepenu presudu, i u jednoj i u drugoj državi reagovalo se drukčije. Aprila 2011. javnost u Srbiji bila je zadovoljna što se pravda, iako spora, ipak pokazala kao dostižna, dok je u Hrvatskoj bila zgranuta i ogorčena jer – „pravde nema“. 

Jezik kao merilo nacionalne pripadnosti je odigrao jednu od ključnih uloga u kreiranju slike nacionalnih identiteta, ali isto tako bio i jedan od glavnih uzroka međunacionalnih sukoba po pitanju nacionalnog prepoznavanja.

U situaciji kada se članstvo osipa, organizacija na terenu raspada, stranka prvi put u četvrtvekovnoj istoriji nema izabrane centralne organe, kada se rejting meri u promilima, a definiše sintagmom „statistička greška“, ovakav pristup i davanje legitimiteta Vučićevoj politici još su jedan autogol „novog DSS“

Pa i Bertoluči se bavio politikom, otprilike koliko i ja. On je s pozicija metafore, u drugoj fazi svog stvaralaštva, otišao kod Godara i pokušao da ukrštanjem političkih i socijalnih ideja s Frojdom tumači prostor u kome živi. Utoliko sam i ja neko ko je sklon politici.

Izgradnja autoputa Horgoš–Požega je neophodnost i potreba Srbije i da je koncesija dobar vid obezbeđenja sredstava, ali je ostao sporan način realizacije koncesionog postupka, izbor najpovoljnijeg ponuđača, način raspodele koncesione dobiti i uskraćivanje prihoda AP Vojvodini.

Vrlo malo truda je uloženo u stvaranje iračke nacije i prepreke su uvek bile ogromne. Kurdi, koji su činili oko 17-20 % stanovništva, teško su prihvatali irački identitet, a šiitska većina osećala se duboko marginalizovanom od strane političke elite koju su činili uglavnom Suniti.

Udareni smo od najjačih i najcenjenijih; gde smo sejali cveće, tu nam pelen niče. Elita ćuti, ili se priključila neprijatelju. Mnogo je nihilista koji s uživanjem pljuju na sve što je srpsko. Zbog teških gubitaka krajem prošlog veka razvila se, u delu javnosti, srbofobija: mrzimo sami sebe.