Изгледа да живимо у, скоро непрозирном и за саме актере, матриксу привида – привида да су интелектуалци превазишли своју идеолошку улогу, привида да више нема идеологије, лажи власти да се не меша у овај јавни простор.

Медијски прогон Српске православне цркве, њеног архијереја г. Теодосија и Епархије Рашко-призренске покренут је само због њиховог противљења идеји поделе Косова између Србије и будуће Велике Албаније.

Неки су захтевали да се поново попише становништво Вуковара, тврдећи како је наведени постотак Срба нетачан, други су негирали да се у Вуковару уопште говори српским језиком, већ да сви у анкетама изјављују да говоре хрватским.

Ултралибералним кратковидим теоретичарима и практичарима недостаје здрав разум правих капиталиста. У ствари, капитализам је више начин производње, а ултралиберализам начин расподеле. Екстремни либерализам непријатељ је и самог капитализма.

 Ако је руски председник и учинио неку грешку, онда је то она коју Запад никако не прашта: одбио је да се покори. Зато га и ,,часте’’ квалификацијама да је самодржац, тиранин, злочинац, да жели да обнови Совјетски Савез.

Режим Милошевића је срушен, али неплаћени рачуни преживели су промену система, а у правној држави, каква је Србија данас - зна се: мож’ да цркнеш гладан, али рачуне мораш да платиш, ако се не одлучи другачије.

Уздрман је чак и „амерички сан”. Већина анкетираних слути, наиме, да потомцима неће бити боље него родитељима. Понегде је већ тако.

Наизглед сасвим парадоксално, управо систем „либералне демократије“ у најрелевантнијим теоријским и политичким оквирима укинуо је и суверенитет и демократију кроз деструктивно деловање транснационалних структура капитала.

За разлику од предходних епоха када би стара сила била потпуно надјачана и потиснута, ова последња епоха капитализма је другачија. Опадање америчке моћи је више последица њеног отпора променама и одбијања да се прилагоди новим реалностима.

Нове економије имају значајан утицај на начин на који функционише глобална економија и омогућавају динамизам и стабилност. Да ли то значи да ће нове економије заменити земље Г7 на месту светских економских и политичких сила?