Србија се више не "денацификује" и "еурепеизира" из страних фондова. Србија се, сада, кроз српске институције, "ослобађа" од историје, идентитета и културе. Порез који сви плаћамо одлази на систематско подривање основних вредности и националних интереса.

Тако ће, по свему судећи, у завршници екс-југословенског случаја САД потврдити оно што је за пажљивије аналитичаре њихових постхладноратовских спољнополитичких ангажмана широм планете било евидентно и у његовим ранијим фазама – да су се, слепо следећи своје вулгарно схваћене националне и државне интересе, самопроизвеле у највећег и најдоследнијег српског политичког непријатеља од окончања Другог светског рата наовамо.

Рвач (The Wrestler, 2008) је драма о отуђености савремених људи, изневереним очекивањима и тактикама преживљавања у дехуманизованом свету организоване неодговорности, иначе омиљеним темама Дарена Аронофског.

 Да ли је могуће, да човек зна напамет Бриселски споразум, а да не зна шта у њему пише? Да ли је могуће, да најбољи студент права у историји правног факултета у Београду, и најбољи незапошљени дипломирани правник у Србији, не разуме оно што је морао прочитати бар неколико десетина пута, пре него што га је научио напамет!? Или можда зна одлично шта тамо пише, али нас свесно и намерно гледа у очи и лаже

Приближавањем Бакуу Србија поново ради против интереса Русије, и у суштини за нагло приближавање две земље нема логичног објашњења, осим да се оно гради по команди Вашингтона, који у својој дугорочној стратегији очигледно има заједничке планове за две земље.

Тирке није волео да се смара и пише вести, прави интервјуе или доноси ексклузиву. Хедонистички усмерен дечко из времена сентименталног Београда је укапирао да је много боље да ексклузива постане он сам. Зато је то што је писао Тирке била револуција.

Косовска криза и стогодишњица присаједињења Војводине Србији прилика су за поновно отварање увек тињајућег питања положаја Војводине у Србији. Сукобљени су ставови војвођанских аутономаша, који поново истичу захтев за федерализацију Србије са Војводином као једном федералном јединицом, и српских националиста, који у свакој аутономији виде зачетак сепаратизма.

После краће, апсолутно спонтане и ничим изазване медијске расправе, те после неколико политичких потеза повучених у предизборне, предреферендумске или неке треће сврхе, појављује се потреба за озбиљнијим разматрањем промена које се на Уставу Србије морају извести у догледно време.

За то време све што није западно систематски се ниподаштавало не толико од самог Ђелића колико од целокупног новокомпонованог квазијапи естаблишмента који тренутно влада земљом.

Колико злочина ова џихадистичка организација треба да почини свијету да би Запад као пријоритет ставио борбу против тероризма, а да сви они који у њој учествују буду добродошли у такву коалицију?