Шта су „Хималаји“, шта о 2025. каже ЕУ у својим документима што није представљено нашој јавности и значај „Апела за одбрану КиМ“ су теме овог текста. Србија на путу „2025“, који иначе не води никуда, али о томе други пут, мора да закључи споразуме са свим суседима и то тако да суседи изричито потпишу да више немају било каквих спорних питања. Не само граничних питања, него никаквих

Турски лидери воде активну вишевекторску политику у најбољим традицијама кемализма. Турска ће се и даље трудити да комбинује очување односа са САД, интеграцију са ЕУ уз настављање блискоисточног и евроазијског вектора своје спољне политике, чији су део Русија и Иран.

Многи људи мисле да смо сви извукли поуке од катастрофалног низа догађаја који су довели до Велике депресије. Али сваким даном све више и више изгледа као да ће лоша монетарна политика ослабити светску економију.

Председник Асад је последњи стуб стабилности у Сирији и уколико он падне, Сирија ће заувек потонути у хаос и анархију. Зато Руси никако не желе да дозволе да њихов савезник падне.

Средином новембра неколико невладиних организација, које финансирају западни фондови (међу њима и фонд Сорос), организовало је акцију „Чисти парламент“, презентовавши списак од 30 „сумњивих“ политичара.

Долазак СРС-а на власт одмах ће водити ка преиспитивању улагања у Србију. Прва и нормална реакција сваког инвеститора биће да чека каква се економска политика спрема, да ли се односи са Европом још више кваре.

Оснивање банке БРИКС-а и фонда развоја земаља БРИКС-а, означава формирање паралелне економске реалности на истој нози са оном коју су створили Англосаксонци услед резултата Другог светског рата, за своје циљеве, која је коначну форму задобила у Бретон Вудсу.

Шта су наши приоритети о томе не одлучује Србија. У том погледу је недужна. Све док неко однекуд не убризга мало већу гомилу лаког кеша, неће ником бити занимљиво о чему се деца у песку договарају.

У моди је гемишт конфузних идеја у чијем је центру смањивање пореза свих врста, поготово пореза на плате. Магични рецепт је савршен. Снижавање пореза на плате обара цену радне снаге, а тиме и трошкове производње.

Данас Русија зависи од нафте чак више него својевремено Совјетски Савез. Нафта и гас чине две трећине извоза Русије. Цене нафте одлучујуће утичу на руску привреду- на међународне резерве, валутне курсеве, државне приходе и бруто друштвени производ.