Ponavlja se u beskraj priča o Srbima kao agresorima, etničkim čistačima, neizlečivim nacionalistima, glavnom faktoru razbijanja Jugoslavije. Ni sadašnja proevropska vlada nije pošteđena najtežih optužbi za oživljavanje velikosrpskog nacionalizma.

Polazim od toga da je on realni predstavnik banderovsko-ustaške vlasti. Prirodno, ne povezujem to ni sa Ukrajincima ni sa Ukrajinom, koja je bila i ostala prijateljska zemlja — preživećemo i taj Madan. Izjave pana Oleksandra posmatram iz komičnog ugla i ne smatram da ga treba shvatiti previše ozbiljno. Proći će neko vreme, i u Ukrajini će biti vlast prijateljska prema Rusiji i Srbiji, to je neizbežno. Tako je uvek bilo

Još nema podataka o tome da li su se gosti vratili kući zadovoljni onim što su čuli i da li su izrazili spremnost da daju svoj doprinos , da “pomognu ostvarivanje demokratskog cilja“ - ispunjavanje želja pokrajinskih rodoljuba koji bi bili srećniji da ne žive u Srbiji.

Svetska ekonomska kriza svakako je ugrozila, pa možda i uništila, japije koji su osamdesetih harali njujorškim Volstritom i londonskim Sitijem. Bili su moćni i bogati, a sada im mnogi predviđaju krah.

Ogromna većina migranata su muslimani. I muslimanske zajednice, kao što se zna, opiru se integraciji. Govorim uopšte. Na duže, moraće se hrišćanska Evropa prilagođavati njihovim vrednostima, a ne obratno. Ovaj papa bi dobro uradio kada bi se malo preslišao iz istorije.

Ima tu samo jedna zamka u koju ne treba da upadnemo kao Milošević. To kad kažete nemački ultimatum, treba imati u vidu, da je tokom dvadeset godina našeg propadanja Evropa izgradila neku vrstu zajedničke politike na Balkanu.

Ultraliberalnim kratkovidim teoretičarima i praktičarima nedostaje zdrav razum pravih kapitalista. U stvari, kapitalizam je više način proizvodnje, a ultraliberalizam način raspodele. Ekstremni liberalizam neprijatelj je i samog kapitalizma.

Nažalost, evrofanatični pripadnici vladajućeg režima rade ono što ne pada na pamet zemljama članicama EU, a to je da ugrožavaju ekonomsku, socijalnu, zdravstvenu i svaku drugu bezbednost svojih građana, pokušavajući da budu ”više Evropljani od nekih drugih”.

Temelj te izvođačke discipline sastoji se od matrice koja već postoji, tekst se pojavljuje na ekranu u skladu s instrumentalom koji se čuje, a amater s mikrofonom u ruci peva tu stvar unutar strogih tehnoloških i sadržajnih koordinata.

Uzdrman je čak i „američki san”. Većina anketiranih sluti, naime, da potomcima neće biti bolje nego roditeljima. Ponegde je već tako.