четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Руске финансије и одбрана
Савремени свет

Руске финансије и одбрана

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Павловић   
субота, 23. јануар 2016.

Председник Путин је у интервјуу који је почетком месеца дао немачком Билду изнео податак о девизним и златним резервама Русије. Тим податком је хтео да подвуче како је Русија и у финансијском смислу стабилна.

Забрињавајуће су и изнете цифре и приступ Путина овом питању.

Наиме, председник Русије је навео да златне и девизне резерве износе 340 (па затим је рекао 300) милијарди долара, а да томе треба додати износ још два државна фонда који укупно имају око 150 милијарди долара.

Проблем је у томе што су девизне резерве Русије, без резерви злата за које се и иначе сматра да их Русија никад тачно не приказује с обзиром на то да је сама велики произвођач злата, пре две године износиле више од 500 милијарди долара. Фондови о којима је Путин говорио су и тада износили истих 150 милијарди, па је мало вероватно да нису уопште у међувремену коришћени.

Дакле, сасвим супротно оптимистичком тону у коме је ово изнето, као доказ стабилности Русије, управо је потврђено да монетарно-финансијски напад Запада, упрошћено речено САД, на Руску Федерацију, даје веома забрињавајуће резултате.

Пошто је сада у калкулацију резерви убачено и злато, то практично значи да су западњаци успели за две године да преполове девизне резерве Русије. Према томе, њихово инсистирање на оштрим и непомирљивим односима са Русијом нису само лудило и погрешне процене, него и рационалан приступ који основано може сматрати да ће за још годину или две дана Русија бити у несавладивим финансијским тешкоћама.

Из западног угла гледано, пошто они све мере својим аршином, из беспарице ће се нужно изнедрити масовно незадовољство грађана, што је већ терен њихових Мајдана и разних револуција.

Наравно да је изузетно важно што Русија у војно-одбрамбеном-обавештајном делу без грешке и визионарски вуче потезе. Наравно да је то најважнија линија одбране, али је невоља у томе што је то уједно и последња линија одбране, или спортским речником речено, на тај начин се, не водећи довољно рачуна о нападима у монетарно-финансијској сфери и не предузимајући контрамере и у тој области, противнику дозвољава да је непрекидно у нападу.

Запад наравно греши у две процене: грађани Русије неће претпоставити личну економску ситуацију националним интересима и друго, уколико се девизне резерве Русије истопе, сасвим сигурно Кина неће дозволити да дође до слома који би заиста политички уздрмао њеног кључног савезника данас у свету. Због тога је западна процена у основи погрешна.

Али Русија не сме да дозвољава таква масовна финансијска крварења, не само зато што на тај начин буквално слаби своју укупну одбрамбену способност, него и због тога што се тако охрабрују најгори слојеви оних који одлучују на Западу и тиме се напад на Русију продужава и интензивира.

Путин говори са дозом поноса о девизним резервама због тога што је то уштеђен новац од онога што је произведено и продато, а непријатељ то гледа из угла монетаризованих финансија (енормно наштампаних пара које се прихватају као прави новац) у ком свету, примера ради, само на акцијама у једној години дође до губитка од око 1.700 милијарди долара само у Америци (и још око 1.400 на осталим берзма). За њих је тих 300 милијарди ситница коју ће лако „спржити“ и тога сви у Русији морају бити свесни.

Мени се чини да Русија на свим другим пољима вуче квалититније потезе (поред војно-обавештајног дела о коме сам већ изнео став): и у медијској сфери и у културној и у међународној политици, пољопривреди, заштити животне средине, повећању наталитета итд. За целовистост и стабилност одбране неопходно је да се и у монетарно-финансијској сфери повуку једнако квалитетни потези.   

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер