Dobro je što su i Dodik i Nikolić istakli da se do sada nije radilo toliko, koliko se pričalo o unapređenju saradnje RS i Srbije, ako se, ruku na srce, izuzme „zlatni period” prodaje „Telekoma Srpske” „Telekomu Srbije”. 

Ponavlja se u beskraj priča o Srbima kao agresorima, etničkim čistačima, neizlečivim nacionalistima, glavnom faktoru razbijanja Jugoslavije. Ni sadašnja proevropska vlada nije pošteđena najtežih optužbi za oživljavanje velikosrpskog nacionalizma.

„Promena mentalnog sklopa, unutrašnji dijalog, prelom mozga...“, sintagme su koje dominiraju rečnikom lidera političkih stranaka u Srbiji. Već odavno odviknuta da se čudi, javnost se ipak pita šta bi ovo moglo da znači? 

Stav zvanične Ankare je razumljiv: napad izraelskih specijalaca na mirni brod, koji se po normama plovidbe morem kretao po turskoj teritoriji, paljba iz svih cevi po putnicima, građanima zemlje, sa kojom je Izrael još 1966. godine potpisao sporazum o vojnoj saradnji, izgleda kao objava rata.

Pokušaću da pokažem da ekonomska politika koja se kod nas vodi od 2000. godine ne može da nas spremi za ravnopravno članstvo, te da je kao takva protivna svojim proklamovanim ciljevima. Ako je tako, nameće se pitanje kako je moguće da tako jednu opštu zabludu niko ne želi da vidi, niti je javno žigoše.

Sedam godina je prošlo od izbijanja krize, a Uniji još uvek nedostaju političke institucije neophodne za održanje izvorne monetarne unije. Ako je Grčka napusti, njen izlazak će pokazati da evro nije nezamenljiv, a to će proizvesti nove sumnje u njegove dugoročne izglede.

Sretao sam se sa Tačijem i rukovao nekoliko desetina puta kad smo sa njim pregovarali, u Beču 2007. Rukovao sam se i sa Čekuom na aerodromu u Skoplju pred kamerama. Rukovao sam se i sa Sejdijuom i sa svim predstavnicima kosovske delegacije.

Iz ovoga se vidi da ekonomski program LDP, zapravo, ne nudi ništa novo. On se sastoji iz veoma suvog i nekreativnog nabrajanja oveštalih dogmi desničarske neoliberalne političke doktrine, koja se ustoličila kao inspiracija politike Ronalda Regana i Margaret Tačer.

Da bi održala poltičku kontrolu Nemačke unutar tadašnje Evropske zajednice, Francuska je 1990. aminovala njeno ponovno ujedinjenje u zamenu za odricanje od nemačke marke i uvođenje evropske monetarne unije i evra. Samo godinu dana kasnije, ovo će se pokazati kao iluzija.

Sretnog li hrvatskog naroda koji je i taj sretni dan dočekao: ne manje doli cijela dva srpska predsjednika, dva pajdaša iz netaknutih jugo-obitelji, Joso i Boro (jedan doduše više četničke, drugi više partizanske usmjerbe), u Hrvatskoj, u herojskom Vukovaru.