Do sada smo govorili o samom događaju, te o unutrašnjim, društvenopolitičkim, odnosno o spoljnjim, međunarodnopolitičkim pretpostavkama za njega. Postoji, međutim, još jedna ravan koju treba uzeti u obzir, i ona se tiče procesa nešto dužeg trajanja, koji su dalekosežnije oblikovali francuski kulturni identitet.

Ovogodišnje, četvrto po redu izdanje malog ali sve zapaženijeg beogradskog filmskog festivala „Slobodna zona“, pod sloganom „Pomeri granice“, nastavilo je tamo gde se prošle godine završilo.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

Sasvim iznenada, vlast je ponudila i samog Miškovića. Ali, u njegovom slučaju tek treba da se vidi da li će tužilaštvo i sudovi ovako krupan zalogaj uspeti da progutaju i svare.

I tako će generacija odrasla na crvenom šalu i crvenim maramama, koja je stasavala na Prletu i Tihom, svoje srednje životno doba dočekati na sasvim suprotnim moralnim pozicijama od onih koje su joj nekad programirali komesari u obrazovnom sistemu.

 Da li je moguće, da čovek zna napamet Briselski sporazum, a da ne zna šta u njemu piše? Da li je moguće, da najbolji student prava u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, i najbolji nezapošljeni diplomirani pravnik u Srbiji, ne razume ono što je morao pročitati bar nekoliko desetina puta, pre nego što ga je naučio napamet!? Ili možda zna odlično šta tamo piše, ali nas svesno i namerno gleda u oči i laže

Šta su naši prioriteti o tome ne odlučuje Srbija. U tom pogledu je nedužna. Sve dok neko odnekud ne ubrizga malo veću gomilu lakog keša, neće nikom biti zanimljivo o čemu se deca u pesku dogovaraju.

Danas su svi taoci finansijskog kapitala, a samo je on slobodan da čini što mu je volja. Ovakvu moć bankarski sistem crpi iz svoje veze sa centralnom bankom od koje uvek može pozajmiti sredstva kada dođe u problem sa likvidnošću.

Uoči usvajanja 13. petogodišnjeg plana (2016 – 2020), na Petom plenarnom zasedanju Centralnog komiteta KP Kine, od 26. do 29. oktobra, usvojeni su glavni predlozi daljeg kineskog razvoja: smanjenje siromaštva, napredak u oblasti finansija i ulaganja i osnivanje Zelenog razvojnog fonda.

Irska je i Evropska unija. Nacionalni ponos protiv interesa velikih banaka? Ko će koga, pitanje je sad. Ali, dok se nešto bitno u ovom svetu ne promeni manje-više svima je jasno da „nacionalni ponos“ nema šanse.