U našem konkretnom slučaju, pronađena je „kvaka“ tako što je sud zaključio da "akt o proglašenju nezavisnosti ne krši međunarodno pravo. Međutim, u isto vreme, sud je rekao i da to nije način kojim je moguće uspostaviti državnost, kao i podvukao ključnu važnost Rezolucije 1244 u tom kontekstu.

Bivši predsednik je postao jeftina meta svakog piskarala, crtača, aforističara, o analitičarima i da ne govorimo, a kako vidim, ni ministri se ne libe da imenuju konkretne počinioce dok je nesretni Koštunica dobrodošao, mada se on nije raspitivao o Cecinoj sudbini.

Bojkot stranih proizvoda, prema dosad navedenom, nametnuo se kao jedno od retkih preostalih instrumenata nemoćne srpske politike. Državni zvaničnici, koji bi rado izbegli mrke poglede stranog kapitala, ostali bi tako čisti, a spasavanje srpske časti bilo bi prebačeno u korpe potrošača.

Amerika se samo protokolarno užasava Islamske države a zapravo je tajno podržava. Americi je sve jedno ko će doći na vlast u Siriji ako padne predsednik Bašar njoj je bitno samo da uništi još jednu zemlju nekada prosperitetnu. Turska se nalazi u veoma složenoj geo-strateškoj situaciji.

Jedan od novih uslova jeste „rešavanje problema u Sandžaku“. Za njegovo uvršćivanje u spisak zahteva EU najveću „zaslugu“ ima muftija Zukorlić, odnosno njegovo sistematsko ekstremističko političko delovanje zasnovano na zloupotrebi verske funkcije.

Po nivou bruto domaćeg proizvoda naša zemlja se u regionu centralne i istočne Evrope nalazi na začelju, zajedno sa Gruzijom i Moldavijom. Još tužnije je što će sudeći po ekonomskim pokazateljima, tako i ostati.

U prošlosti istakao sam dve stvari. Prva je da jeTurska regionalna sila u nastajanju koja će konačno biti lokalno najveća sila. Druga je da je to region koji, od opadanja i pada Otomanskog carstva u prvoj četvrtini 20 veka, je bio stabilan zahvaljujući stranim silama.

Taj jezuitski, „prilagođavajući moral“ uvek je omogućavao Vatikanu da se bavi obaveštajnim operacijama, političkim i diplomatskim intrigama, manipulisanjem državnim i društvenim vođama i, najzad, bankarskim operacijama.

Otuda, posmatrati projekat Južni tok kao protivtežu projektu Nabuko je pogrešno, imajući u vidu da kapaciteti ne samo ova dva cevovoda, već i ostalih, nisu dovoljni za sve rastuće potrebe evropskog kontinenta.

Vrlo malo truda je uloženo u stvaranje iračke nacije i prepreke su uvek bile ogromne. Kurdi, koji su činili oko 17-20 % stanovništva, teško su prihvatali irački identitet, a šiitska većina osećala se duboko marginalizovanom od strane političke elite koju su činili uglavnom Suniti.