Reč je o, sada već političkom dogovoru Brazila, Rusije, Indije i Kine, o njihovom zajdničkom političko-ekonomskom nastupu u međunarodnim odnosima. BRIK je dobio naziv po početnim slovima zemalja ove nove asocijacije.

Politika i EU i Kosovo je postala neodrživa nakon ovih nemačkih zahteva. Jer se sa zahtevom o potpisivanju dobrosusedskih odnosa faktički insistira na priznanju Kosova i Metohije kao nezavisne države.

U Hrvatskoj, zakon uopšte ne dozvoljava postojanje privatnih univerziteta. Ustav i Zakon o visokom obrazovanju u Srbiji predviđaju potpunu ravnopravnost privatnih i državnih univerziteta. No, veliko je pitanje da li ta ravnopravnost postoji u praksi.

Vrhovna zakonodavna vlast je u potpunosti dezavuisana tako što je parlamentarni rad odložen na određeno vreme dok se ne završe izbori i uspostavi otvoreni autoritarni naprednjački poredak. Radi se o lako uočljivom srazu između ova dva državna sistema, jednog  skrivenog i drugog koji prepoznajemo u svakodnevnom političkom i društvenom životu. 

Zbog toga, a u cilju konačnog srpsko-srpskog pomirenja, neophodno je organizovati ponovno suđenje "u odsustvu" na kome bi optužba imala priliku da dokaže svoje tvrdnje o Mihailoviću kao zločincu ili da ućuti zauvek.

Recimo kandidat Vuk Jeremić zastupa takođe politiku evropskih integracija, vojne neutralnosti, očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, dovođenja stranih investitora, saradnje i sa zapadom i sa istokom, ali je u dosadašnjem političkom delovanju (kao i sadašnja vlast) pokazao da ne sprovodi ono što govori

Kosovo ipak nije ništa više no kvazidržava, koja nema međunarodni pravni subjektivitet, ni puno međunarodno priznanje. Samo 91 od 193 članice UN nacije priznaju „najmlađu evropsku državu“, koju ne priznaju ni pet članica EU, a koja nije član ni UN, ni OEBS-a ni mnogih ostalih međunarodnih organizacija.

Sama činjenica da se u Hrvatskoj ćirilica ne može potkrasti ni u benignoj „ćiriličnoj“ pesmi, a da srpskim građanistima, osim možda u ponekom pojedinačnom slučaju teške krize identiteta, ni u ludilu ne može potkrasti neka ćirilična publikacija, pokazuje da tu ipak nešto „nije u redu“.

Politički program koji iznosi Aleksandar Popović je po sistemu „ni ribe ni devojke“, „niti smrdi nit’ miriše“, „ni voda, ni vino“ sa glavnim ciljem da kritika prema postojećem režimu bude blagotvoriteljna. On se karateriše, njegovim sopstvenim rečima kazano, da se on ne bori za promenu vlasti, već željom za promenom politike. Ako je tako, a tako jeste, zašto se Aleksandar Popović uopšte kandidova? Pa upravo zbog tih 1%.