Treba biti vrlo oprezan s pričom o povlačenju države iz medija. Jer smo je već u velikoj meri povukli i skoro ukinuli, a dobili smo samo to da se „država“, odnosno centri političke vlasti i moći, neformalno i nezvanično, putem fiktivnih i skrivenih vlasnika, mešaju, kontrolišu i proizvode ovaj medijski haos i prljavštinu koju gledamo svuda oko sebe.

Tako će, po svemu sudeći, u završnici eks-jugoslovenskog slučaja SAD potvrditi ono što je za pažljivije analitičare njihovih posthladnoratovskih spoljnopolitičkih angažmana širom planete bilo evidentno i u njegovim ranijim fazama – da su se, slepo sledeći svoje vulgarno shvaćene nacionalne i državne interese, samoproizvele u najvećeg i najdoslednijeg srpskog političkog neprijatelja od okončanja Drugog svetskog rata naovamo.

Politički gledano ova tesna vojna saradnja u najavi umnogome će produbiti političke i druge strateške veze sa Ruskom Federacijom. Naoružanje je samo komponenta kojom se ostvaruje čvrsta politička saradnja dveju nacija.

Poslednji broj “Betona” doneo nam je još jednu potvrdu da ovaj propagandno-kulturni komplet jedino i služi za vođenje ideološke borbe i političku i ličnu diskvalifikaciju svih onih koji ne spadaju u njihov povlašćeni krug ideoloških jurišnika.

 Da li je moguće, da čovek zna napamet Briselski sporazum, a da ne zna šta u njemu piše? Da li je moguće, da najbolji student prava u istoriji pravnog fakulteta u Beogradu, i najbolji nezapošljeni diplomirani pravnik u Srbiji, ne razume ono što je morao pročitati bar nekoliko desetina puta, pre nego što ga je naučio napamet!? Ili možda zna odlično šta tamo piše, ali nas svesno i namerno gleda u oči i laže

Kavazovićeve izjave su pažljivo praćene među muslimanima u Srbiji, dok je reis Zilkić očekivao da će novi bosanski reis uspostaviti bratske odnose sa rukovodstvom Islamske zajednice Srbije. Umesto toga, Zilkić je i od Kavazovića dobio nizak udarac.

Verovatno najpoznatija filozofska priča jeste Platonov Mit o pećini iz velikog dijaloga Država. Ovde ću se poslužiti postupkom sličnim Platonovom, samo što će mit biti nešto savremeniji.

Kosovska kriza i stogodišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji prilika su za ponovno otvaranje uvek tinjajućeg pitanja položaja Vojvodine u Srbiji. Sukobljeni su stavovi vojvođanskih autonomaša, koji ponovo ističu zahtev za federalizaciju Srbije sa Vojvodinom kao jednom federalnom jedinicom, i srpskih nacionalista, koji u svakoj autonomiji vide začetak separatizma.

Turski lideri vode aktivnu viševektorsku politiku u najboljim tradicijama kemalizma. Turska će se i dalje truditi da kombinuje očuvanje odnosa sa SAD, integraciju sa EU uz nastavljanje bliskoistočnog i evroazijskog vektora svoje spoljne politike, čiji su deo Rusija i Iran.