Najvažnije pitanje iz navedenog letka, a na koje niste odgovorili, je: da li je tačno da neprijateljske države (one koje priznaju otcepljenje Kosova od Srbije i svojom oružanom silom to otcepljenje omogućavaju) planiraju u narednoj godini tri donatorske koferencije kako bi finansijski podržale Tačijev režim?

Do sada smo govorili o samom događaju, te o unutrašnjim, društvenopolitičkim, odnosno o spoljnjim, međunarodnopolitičkim pretpostavkama za njega. Postoji, međutim, još jedna ravan koju treba uzeti u obzir, i ona se tiče procesa nešto dužeg trajanja, koji su dalekosežnije oblikovali francuski kulturni identitet.

Sredinom novembra nekoliko nevladinih organizacija, koje finansiraju zapadni fondovi (među njima i fond Soros), organizovalo je akciju „Čisti parlament“, prezentovavši spisak od 30 „sumnjivih“ političara.

Bojkot stranih proizvoda, prema dosad navedenom, nametnuo se kao jedno od retkih preostalih instrumenata nemoćne srpske politike. Državni zvaničnici, koji bi rado izbegli mrke poglede stranog kapitala, ostali bi tako čisti, a spasavanje srpske časti bilo bi prebačeno u korpe potrošača.

Zapad je na sve ovo gledao nekako sa strane, osuđujući zločine na pola usta, ali ih pravdao svaljujući krivicu na Moskvu. I ne samo to. Postoje dokazi da su čečenski teroristi imali političku, moralnu pa i materijalnu podršku i pomoć pojedinih krugova na Zapadu.

Šta su naši prioriteti o tome ne odlučuje Srbija. U tom pogledu je nedužna. Sve dok neko odnekud ne ubrizga malo veću gomilu lakog keša, neće nikom biti zanimljivo o čemu se deca u pesku dogovaraju.

Po nivou bruto domaćeg proizvoda naša zemlja se u regionu centralne i istočne Evrope nalazi na začelju, zajedno sa Gruzijom i Moldavijom. Još tužnije je što će sudeći po ekonomskim pokazateljima, tako i ostati.

Koliko zločina ova džihadistička organizacija treba da počini svijetu da bi Zapad kao prijoritet stavio borbu protiv terorizma, a da svi oni koji u njoj učestvuju budu dobrodošli u takvu koaliciju?

Prema tome, umetničko delo ne izaziva emocije samo kod Srba, dok su druga dva naroda veoma emotivno osetljiva, čime se jasno podvajaju dobri i loši momci u ovom filmu.

Većina učesnika u unutrašnjem dijalogu se zalagala za „status kvo“ i „čekanje bolje prilike“. Međutim, Vučić je izneo da on odbacuje većinski stav učesnika dijaloga. Srbija neće dobiti „ništa“ ako se posluša većinski stav učesnika dijaloga, već će samo „izgubiti“ kazao je srpski predsednik.