S obzirom na geografske karakteristike, Kosovska Mitrovica je još od najranije prošlosti smatrana kosovskom kapijom na Ibru i Sitnici. Prirodnom kapijom koja je bila svojevrsni zaštitni bedem od neprijateqskih upada ka severnim srpskim posedima u Raškoj.

Navodi tužilaštva o 8.000 žrtava prošli su bez ozbiljnog osporavanja. Forenzički materijal nije bio ispitan temeljno kao što bi to verovatno bilo slučaj da su obim i pravna kvalifikacija zločina bili tretirani kao centralno pitanje na suđenju.

Vučićeva proevropska, de facto pronjemačka spoljna politika, koja “nije protiv Rusije”, kao i Dodikova proruska politika, koja “nema ništa protiv evropske budućnosti RS”, za sada dobro funkcionišu, svaka na svojoj strani Drine.

Očigledno je da je radikalna promena političkog sistema urgentna, ali se ona odlaže već gotovo deset godina, jer bi njeno sprovođenje dovelo do razbijanja partijskih monopola, uspostavljene vladavine partitokratije i formiranih ekonomsko-političkih centara moći.

Po izglasavanju zakona o diskriminaciji vladika Rade prvi bi pao pod udar njegovih paragrafa, a možda bi, štaviše, Pustinjak cetinjski završio svoj kratki život kao Pustinjak haški.

Na centralnom delu Kosova polja je monumentalni Spomenik kosovskim junacima. Nešto severnije, ali u neposrednoj blizini, Muratovo i Gazimestan turbe, a neposredno uz reku Sitnicu nalazi se veliko rudarsko naselje Obilić.

U slučaju Srebrenice, „ipak nije onako kako se tvrdi“. A „naše pravo da znamo“ je kako je tačno bilo. I to je jedino ono na šta predsednik Srbije i Skupština Srbije u nekoj svojoj rezoluciji imaju pravo – i obavezu – da pozovu. Na utvrđivanje prave istine o Srebrenici.

Svaki srpski politički subjekt u RS će insistirati na dva temeljna principa Dejtona: Paritet i konsenzus; neće dozvoliti preglasavanje bilo kog konstitutivnog naroda.

Dosta je bilo sistematskog ispiranja mozga od strane vlasti i stranih interesnih grupa? Dokle ćemo trpeti orvelovske floskule koje ponižavaju našu inteligenciju? Dokle ćemo gledati u blistave TV emisije i  novine kontrolisanih medija koji ne postavljaju prava pitanja, već daju iste odgovore?

Kada smo poslednji put čuli glas crkve u poslovima koji nisu baš državni. Recimo, da kažu nešto o nasilju u školama i porodici, korupciji i gramzivosti, neku reč utehe za nezaposlene i bolesne... Jok, slabo ih to zanima, za razliku od pastve koju to i te kako zanima.