SPC ne moramo poštovati, možemo je osuđivati, čak i nipodaštavati, dokle u tome zadržavamo meru ukusa i dostojanstva. Ali kada Crkvu proglasimo za veće zlo od narkomanije, mi imamo zaista krupan problem. A upravo to čine sve one novine i TV stanice koje ne ulaze u raspravu koliko je droga prisutna u školama.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Navodi tužilaštva o 8.000 žrtava prošli su bez ozbiljnog osporavanja. Forenzički materijal nije bio ispitan temeljno kao što bi to verovatno bilo slučaj da su obim i pravna kvalifikacija zločina bili tretirani kao centralno pitanje na suđenju.

Pošto su se srpske političke strukture pravile da Kosovo nije predočeno kao uslov, sada se prave da tako nešto ne čuju, ocenjujući takve zahteve kao "neprihvatljive". To je kao kada je detetu "neprihvatljivo" da mora da uradi kako mu roditelji kažu.

Izgleda da je izvesnija Deklaracija o Srebrenici kojom bi se Srbija sama optužila za agresiju na BiH i Hrvatsku.

Vučićeva proevropska, de facto pronjemačka spoljna politika, koja “nije protiv Rusije”, kao i Dodikova proruska politika, koja “nema ništa protiv evropske budućnosti RS”, za sada dobro funkcionišu, svaka na svojoj strani Drine.

Sasvim je logično da građani koji su iskusili oba ekonomska sistema tvrde da im je bilo bolje u socijalističkom. Njima je zaista bilo bolje u tom sistemu, jer je njegov smisao bio ekonomska i socijalna sigurnost najšireg sloja građana, i tako je i bilo.

Reis-ul-ulema Cerić i njegov domaćin, muftija Zukorlić, kao diskriminaciju doživljavaju upravo nastojanje države da se prema svim svojim građanima muslimanske vjeroispovesti, a ne samo prema onima koji slijede njih dvojicu, odnosi s jednakim uvažavanjem.

Sad kreću novi uslovi. Hag je prevaziđen, sledeća barikada je njemački Bundestag. Još kad se Robert Kuper pojavi kao glavni mirotvorac između Beograda i Prištine sve ima da miriše na Holbruka. Kompromis nema alternativu!

Da li stvarna činjenička pozadina događaja u Srebrenici u julu 1995. ikome daje za pravo da u ime srpske države prihvata odgovornost za jedan gnusni zločin? Ne, jer pre svega diskutibilni su dimenzije i pravna kvalifikacija tog zločina.