Brdo je Tadića stavilo pred neprijatan izbor. Da je učestvovao, u Srbiji bi ga videli kako za malim stolom sedi zajedno sa Tačijem. S druge strane, neučestvovanje bi samo pojačalo međunarodno gledanje na Srbiju kao na tvrdoglavog regionalnog siledžiju.

Krik narodnog nezadovoljstva ne treba da bude upućen Beogradu jer odatle ruka spasa ne može da dođe, već prema Njujorku i Briselu koji su pre svega odgovorni kako za bezbednost, tako i za međunacionalne odnose na Kosovu.

Ako ljudi žele da koriste termin «genocid» tako kako ga koristi tribunal, onda se mogu voditi suđenja protiv ljudi iz celog sveta uključujući lidere SAD, Britanije, Francuske...

Baš sve o sve, liči na “teoriju zavjere”. Ali, kao što su za nas zaduženi stranci mjesecima uoči rušilačkih martovskih protesta u Sarajevu, Zenici, Tuzli itd. huškali protiv “nesposobne i korumpirane vlasti” i pozivali narod da je smijeni, sada nam uoči izbora otvoreno sugerišu da bi bilo dobro da se vlast u oktobru promijeni.  

Kapitalizam je doveo do strukturnih promena i one su, kao i vremenski tok, linearne i ireverzibilne. Biblijska apokalipsa dogodiće se kada podlegnemo strelama prvog jahača apokalipse, tj. lažima vladajuće društvene nadklase.

Reis-ul-ulema Cerić i njegov domaćin, muftija Zukorlić, kao diskriminaciju doživljavaju upravo nastojanje države da se prema svim svojim građanima muslimanske vjeroispovesti, a ne samo prema onima koji slijede njih dvojicu, odnosi s jednakim uvažavanjem.

Sigurno da pada u oči izuzetno angažovanje Nemačke u poslednjim događajima na Kosovu. Te komandant KFORa – Nemac, te dodatni kontingent nemačkih vojnika, te portparol KFOR-a sa problematičnim izjavama – Nemac, te sprečavanje održavanja sednice SB UN.

Kako sam obavešten, g. Vukčević je pravnik. Neka objasni gde u presudi Međunarodnog suda pravde stoji da treba da se donese deklaracija koju on traži. Je li to obaveza Srbije ili samo njegova lična moralna preporuka?

Dakle, berlinski plan da se na jednom mestu okupe ne samo budući “pobednici”, već i “gubitnici” predstojećih izbora među Srbima, Bošnjacima i Hrvatima - a ne samo “narodnjaci” ili samo “socijalemokrati” - krajnje je praktične prirode, a moglo bi se posumnjati da se oslanja i na iskustva iz propasti “aprilskog paketa” ustavnih promena u BiH.

Da pojam srbijanstva nije samo geografski shvaćeno je kada se pojavila čudna ideološka podgrupa koja sebe naziva „drugosrbijanci.. Drugosrbijanac, za razliku od običnog Srbijanca, može da živi bilo gde.