Uveren sam da je osnovni razlog protivljenja učlanjenju Turske u EU to što je reč o velikoj i mnogoljudnoj muslimanskoj državi, kulturno različitoj od Evrope. Neoosmanizam jeste konstanta turske spoljne politike, a mi smo ipak posthrišćansko i sekularno društvo.

Ako se zna da se na Kosovu i Metohiji za zločine nad Srbima ne odgovara naravno da će pucati na nas. Ako se na severu pokrajine međunarodna zajednica, na papiru statusno neutralna, direktno stavlja na stranu takozvane kosovske države, naravno da će vas ohrabriti na svaki zločin.

Ako ljudi žele da koriste termin «genocid» tako kako ga koristi tribunal, onda se mogu voditi suđenja protiv ljudi iz celog sveta uključujući lidere SAD, Britanije, Francuske...

Mi smo bili isti oni Srbi iz 1999, 2000, 2001, 2002, 2003,... kojima je sada ostavljeno da sami odluče da li će plaćati račune za utrošenu električnu energiju. Nedeljama smo bili u mraku, trpeli i čekali da neko na višem nivou preuzme stvar u svoje ruke.

Brine nas da politizacija ljudske patnje i frivolno korišćenje jedne ozbiljne pravne kategorije, kao što je to genocid, u ogromnoj meri oduzima težinu tim vrlo bitnim pravnim pojmovima i na taj način predstavlja uvredu nevinim žrtvama političkog nasilja u celom svetu.

Baš sve o sve, liči na “teoriju zavjere”. Ali, kao što su za nas zaduženi stranci mjesecima uoči rušilačkih martovskih protesta u Sarajevu, Zenici, Tuzli itd. huškali protiv “nesposobne i korumpirane vlasti” i pozivali narod da je smijeni, sada nam uoči izbora otvoreno sugerišu da bi bilo dobro da se vlast u oktobru promijeni.  

Kome carstvu se dobar deo srpskog etnokolektiva privoleo u novonastalim vojno-političkim okolnostima nakon pada Berlinskog zida, pokazao je i dokazao 2008. kada je čitavih 40% etno-Srba iz ostataka Srbije glasalo za briselsko „zlatno tele“.

Već samo određivanje Bosanaca kao nacije svakako neće doprineti smirivanju političke situacije u BiH. Pri tome se srpskom narodu koji ne želi da pripada jedinstvenoj bosanskoj naciji, jer ima svoj autohtoni nacionalni identitet, utiskuje žig genocida.

Valjda smo dovoljno iskusan narod da možemo sagledati da tamo gde nema institucija države Srbije, nema više ni srpskog naroda. Ko može da živi u zabludi da će Srbi tražiti  pomoć od šiptarskih lekara, ili da će dozvoliti deci da uče o junaštvu Adema Jašarija.

Srebrenica je isuviše teška tema da bi se koristila za političke potrebe. Kote ratnih zločina su istorijska opomena. Jasno je da ih je bilo na svim stranama. Ali nije na nama da merimo tuđ moral i potrebu da se neko nama izvini.