Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH.

Hoće li ostati teško biti Srbin i u 21. veku? Hoće, isto koliko i u prethodnim vekovima! Ali, koliko je teško, još više je veličanstveno i praktično, jer je u Srpstvu sadržana sva naša istorijska veličina i način opstanka. Uzvišena lepota naše istorije, već i konkretna praktična dimenzija organizacije društvenog života.

Odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, umoljavamo Vas da ovaj naš dopis iznesete pred Skupštinu, na kojoj će biti raspravljano o ovom pitanju, u nadi da će ovom očiglednom protivustavnom aktu poslanici uskratiti svoju saglasnost.

I laicima je sada jasno u kakvim uslovima se pristupilo pregovorima. Izdiktirano je šta ne sme biti predmet razgovora, dakle sve ono što bi moglo na bilo koji način da zadire u nezavisnost, suverenitet i teritorijalnu celovitost tzv. države Kosova.

Više od polovine silovatelja su bosanski Srbi, ostalo su Hrvati i muslimani - stoji u izveštaju prema mišljenju Evropske istraživačke komisije, iako "izuzev tog broja nema nikakvih drugih podataka".

Najveće sile kao što su Kina, Rusija, Indija i većina država Latinske Amerike, Afrike i Azije, odbile su da se ukrcaju na taj voz koji predvode SAD i UN. Sve dok Srbija ne prizna kosovsku nezavisnost, te države neće promeniti mišljenje.

Ovde je reč o prilično različitim aršinima među bh. tužiocima prema različitim žrtvama, čak i kada bi pribegli gradaciji zločina po kojoj je zločin nad srebreničkim Bošnjacima “teži” od zločina nad konjičkim Srbima ili zločina nad vojnicima JNA u Tuzli.

Republika Srpska je spremna ustati u zaštitu i povrat svojih, nasilno oduzetih, prava izvornog (slova) Dejtona na miran i dostojanstven način, preko svojih legalnih institucija, posebno Narodne skupštine o čemu postoji nacionalni konsenzus svih relevantnih političkih partija.

Aktuelni društveni procesi u velikoj meri obesmislili su i poništili sve „stare“ podele (na levicu i desnicu, komuniste i antikomuniste... ) i nametnuli novu – na globaliste i antiglobaliste. Nije li onda trenutak da se antiglobalisti ujedine?

Sa pravom je kazano da je ekonomska kriza povezana i sa političkom krizom; kao i to da nepoštovanje međunarodnih prava i ignorisanje Povelje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima - kao i gaženje pravde uopšte, rađaju političku krizu, a ova ekonomsku krizu i finansijski haos.