S obzirom na geografske karakteristike, Kosovska Mitrovica je još od najranije prošlosti smatrana kosovskom kapijom na Ibru i Sitnici. Prirodnom kapijom koja je bila svojevrsni zaštitni bedem od neprijateqskih upada ka severnim srpskim posedima u Raškoj.

Suština stava KPJ se ogledala u činjenici da je Politbiro partije usvojio zvanični stav da se Jugoslavija (kao „velikosrpska tvorevina“) ima razbiti, što je praktično značilo da je svaki antisrpski savez legitiman i dobrodošao.

Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH.

Optimalni scenario predviđa da će za 40 godina broj osoba starijih od 65 godina biti povećan za četvrtinu, dok će udeo populacije starije od 80 godina biti udvostručen i činiće 26 odsto ukupnog broja starog stanovništva.

Tumačenje istorije na osnovu ekonomije nije valjano. To tumačenje korisno je za ona društva koja kao najvažniji cilj imaju ekonomiju, kao što je moderno društvo. Dublji uzrok nije kapitalističko korišćenje ekonomije, već „duh“ kapitalizma.

Na centralnom delu Kosova polja je monumentalni Spomenik kosovskim junacima. Nešto severnije, ali u neposrednoj blizini, Muratovo i Gazimestan turbe, a neposredno uz reku Sitnicu nalazi se veliko rudarsko naselje Obilić.

Ovde je reč o prilično različitim aršinima među bh. tužiocima prema različitim žrtvama, čak i kada bi pribegli gradaciji zločina po kojoj je zločin nad srebreničkim Bošnjacima “teži” od zločina nad konjičkim Srbima ili zločina nad vojnicima JNA u Tuzli.

Veliki je raskorak između zdravorazumskih pogleda na politička rešenja (da za sad izostavimo ekonomska) naroda koji mora da trpi, i pogleda njegove elite koja mu sudbinu određuje. Naravno da je najveći izazov rešavanje kosovskog političkog čvora.

Bez sravnjivanja povesnih računa nemoguć je i iskreni suživot u okvirima nove Jugoslavije – Evropske unije. Neophodno je da se podvuče crta na hrvatsko-srpske povesne odnose – da se slučajno i EU ne bi raspala po uzoru na Titovu Jugoslaviju.

Republika Srpska je spremna ustati u zaštitu i povrat svojih, nasilno oduzetih, prava izvornog (slova) Dejtona na miran i dostojanstven način, preko svojih legalnih institucija, posebno Narodne skupštine o čemu postoji nacionalni konsenzus svih relevantnih političkih partija.