Iznuđena promena u ravnodušnom stavu Haškog tribunala i njegovih lokalnih pomagača u strukturama bivših jugoslovenskih republika počela se događati tek od nedavno, u prvoj polovini ove godine. To je usledilo posle žučne javne rasprave u vezi sa Deklaracijom o Srebrenici.

Iako pobornik EU integracija, Jović upozorava i da EU više nema izvorne kopenhaške kriterijume, već se “na zemlje koje su u sve lošijem stanju, primenjuju sve oštriji kriterijumi, od kojih neke ne bi mogle ispuniti ni sadašnje članice EU”. 

Sudeći po našim medijima, ništa se dramatično na severu Kosova i Metohije ne dešava, naprotiv zabava se odvija nesmanjenim tokom. Zato se i moramo zapitati da li je moguće da smo do te mere otupeli, izgubili osećaj solidarnosti i osećaj pripadnosti nacionalnoj zajednici.

Uloga Patrijarha Pavla je, zapravo, bila objedinjavajuća u tom pogledu, ali i više od toga – usmeravajuća i integrišuća. Upravo je njegova ličnost bila oličenje tih dveri koje su ponovo bile širom otvorene, nudeći svakom neometan i slobodan pristup riznici Crkve.

Akcija potpisivanja peticije za dobijanje državljanstva Ruske Federacije proširila se na celu teritoriju KiM. Prema izjavi njenog inicijatora, već je prikupljeno više od 50.000 potpisa, a početkom novembra ruskoj ambasadi predat je spisak sa 21.733 zahteva.

Ovo je rad na osnovu sačuvane arhivske građe i napisanih knjiga koje u svojim delovima osim bitaka obuhvataju i segment ratnog stradalaštva po logorima.. 

A najprije bi se dalo zaključiti da niti mi hoćemo niti nas oni hoće, nego se tako godinama zamlaćujemo uzajamnim evrodeklaracijama i simuliramo da sve trčimo jedni drugima u susret. I dok su se u Briselu premišljali, primali redom i preko reda, otvarali se i zatvarali, na Balkan pa i u BiH vratile su se Turska i Rusija.

Hajde da od ove godine ne zaboravljamo da su za vreme opsade Srebrenice i na drugoj strani pale nevine žrtve prilikom ispada muslimanskih jedinica (iz Srebrenice). Stari ljudi, žene, deca. I Srbi su bili proganjani, i Srbi su po povratku nalazili svoje kuće opljačkane i popaljene.

Posebno je važno da ta borba u RS obuhvati čitav period, od Dejtona do danas. Da ni jedna vlast u RS ne smije biti izuzeta od odgovornosti za teško ekonomsko i socijalno stanje u ovom entitetu.

Velika Britanija imala je znatnog udela u pripremanju južnoslovenske države proglašene 1. decembra 1918. godine. U toj državi više su obraćali pažnju na Hrvate i Zagreb nego na Srbe i Beograd. To je kulminiralo avgusta 1939. pritiskom na kneza Pavla Karađorđevića da stvori Banovinu Hrvatsku.