Naša specijalna jedinica je bila zadužena za kontrolu kritičnih graničnih tačaka. U to vreme bile su pripreme za povlačenje obaveštajaca generala Vilijema Vokera sa teritorije Kosova i Metohije i intenzivnih priprema NATO-a za bombardovanje.

Većina stanovništva, naime, već je u starim zemljama članicama, njih 15 sasvim labavo povezana sa svojim religioznim zajednicama. Brojčano, to je ipak još uvek snažna katolička zajednica.

U Rudinama se nalazi barikada sa velikim krstom koja je prohodna. Pored su postavljeni šatori i jedan poluzavršen lokal u kome je peć na drva i gde se dežurni na barikadama odmaraju. Spavaju na paletama, a tu se nalaze i klupe sa stolovima.

Među mnogobrojnim zainteresovanim stranama, koje sistematski eksploatišu politički rudnik koji se zove Srebrenica, treba posebno izdvojiti jednu grupu korisnika: političku elitu koja usmerava način mišljenja, svest i kolektivnu viziju muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini.

A najprije bi se dalo zaključiti da niti mi hoćemo niti nas oni hoće, nego se tako godinama zamlaćujemo uzajamnim evrodeklaracijama i simuliramo da sve trčimo jedni drugima u susret. I dok su se u Briselu premišljali, primali redom i preko reda, otvarali se i zatvarali, na Balkan pa i u BiH vratile su se Turska i Rusija.

Dokle god postoji nekoliko miliona Srba koji su svesni da je Kosovska Mitrovica danas Beograd i Niš i Novi Sad i da se cela Srbija i ceo srpski narod danas brani na Kosovu dotle je izlaz iz jako teške situacije ipak moguće pronaći.

Pojedinim glasovima iz neoliberalnog miljea, koji već duže vreme pokušavaju da ubede javnost da se u Srbiji događa klerikalizacija društva, treba da bude jasno da je u pitanju proces revitalizacije religioznosti i duhovne svesti našeg naroda.

Sve što su do sada Srbi bili naterani da urade dobilo je smisao. Oni su samo karta na kockarskom stolu svoje države i Evropske unije i to izgleda ona sitna, najmanje vredna, sa kojom ne znate šta ćete kada vam u kockanju padne pa želite što pre da je se otresete.

Da li je naš patrijarh bio živi svetac, nije na nama da sudimo. Ali možemo da svedočimo da je način na koji smo mu se obraćali - „Vaša svetosti” - zasluživao svakim svojim slovom i činom. Sad, kada je otišao tamo gde se još u mladosti uputio, ostaje nam da se pitamo: s kim smo ostali?