Pošto je valjda i ranije znala da je entitetska podjela BiH međunarodno verifikovani evro-američki projekat serviran u Dejtonu, i pošto je, evo, sada otkrila da su „u podršku Srpskoj bili uključeni svi lideri od Slobe do Borisa, Biserko je trebalo da se zapita gdje je onda uopšte problem sem u njenoj glavi.

Što se tiče civilizacijskih standarda, Srbija je na najboljem putu da iste dostigne, a u nekim sferama je čak nadmašila svoje uzore, a navodim samno tri od nebrojenih primera.

Odlazeći sa ovog sveta, patrijarh nam je otvorio oči za naš narod; pokazao nam je naciju u čije smo postojanje, pritisnuti mnogim zlima i iskušenjima, počeli sumnjati. To je, možda, najveće čudo koje je učinio, i najlepše otkriće koje nam je, sa odra, pokazao.

Srbi koji žive južno od Ibra sa velikom pažnjom prate dešavanja na severu pokrajine i osećaju se kao građani drugog reda. Oko 100 hiljada Srba želi takođe na referendum, a njegovo neodržavanje na teritoriji cele pokrajine ubija im svaku nadu da je njihov opstanak u ovom delu Kosova i Metohije moguć.

Ratko Mladić je podneo ostavku 27. novembra, 14 dana posle susreta sa patrijarhom Pavlom, ali ne može se tvrditi da je to učinio pod njegovim uticajem. U stvari nije jasno da li je Mladić dobrovoljno odlučio da ode jer u odluci o svom povlačenju on piše:

Tako se može doći u situaciju, istina malo verovatnu, da Savet ministara BiH bude formiran pre Vlade FBiH, jer će Čovićevi „prijatelji“ iz Brisela i Zagreba nastaviti da insistiraju na brzom formiranju izvršne vlasti na nivou BiH zarad „ubrzavanja evroatlantskih integracija“ BiH.

Da se ne zavaravamo, velika je sila na vratu tih ljudi, da bi se referendumom postiglo bog zna šta. Štaviše, on sa sobom nosi i rizike, poput forme referendumskog pitanja, koje ne sme uključivati atribute državnosti Kosova.  

Ovaj tekst nije nikakva analiza, već sećanje iz prve ruke. Ne nudim komentar ni rešenje iz prostog razloga jer ih nemam. Ko su i odakle su ljudi koji su nam pomagali da odbranimo Krajinu, ko ih je i sa kojim naređenjima poslao – mislio sam da znam, ali ne znam.

Nije lako proceniti da li svi ti dogovori predstavljaju, u političkom smislu, ustupak Beograda Prištini ili Prištine Beogradu, ali njihova realizacija mogla bi da olakša život i Srbima i Albancima sa Kosova i Metohije.

Izručenje Srbiji vrućeg krompira koji se zove Ejup Ganić poslednja je neugodnost koju su srpske vlasti zaista želele da dožive u Beogradu. Za njih, njegovo izručenje bilo bi katastrofa jer tada ne bi imali drugog izbora, osim da mu sude.