У Њемачкој опет Патриотски фронт за одбрану од исламизације Европе је почео у једном граду са протестном шетњом мање од хиљаду десничара, а онда се муњевито проширио по цијелој земљи на скуповима од по двадесет хиљада. Зна се да је још прије двије године Меркелова прогласила крај мултикултурализма, а послије јој се придружио и Камерун.

Што се тиче цивилизацијских стандарда, Србија је на најбољем путу да исте достигне, а у неким сферама је чак надмашила своје узоре, а наводим самно три од небројених примера.

Поштован је од свих, ауторитет у времену без ауторитета, патријах Павле је од мало њих заиста схваћен. Неки су га као кротког и скромног монаха потцењивали и, верујући да је наиван, покушавали да га придобију за своје циљеве и интересе.

Од пацијента се тражи да призна да ампутирана нога није његова, штавише да није никада ни била његова, а крунски доказ ове очигледно неистините тврдње је тај да је неко други на ампутирану ногу навукао своју ампутирану ногавицу.

Улога Патријарха Павла је, заправо, била обједињавајућа у том погледу, али и више од тога – усмеравајућа и интегришућа. Управо је његова личност била оличење тих двери које су поново биле широм отворене, нудећи сваком неометан и слободан приступ ризници Цркве.

Срби из централног дела Косова и Метохије се надају да је Министарство културе изманипулисано, од појединих Срба који раде у Дому културе, који се, поновићу, финансира из српског буџета.

Овај текст није никаква анализа, већ сећање из прве руке. Не нудим коментар ни решење из простог разлога јер их немам. Kо су и одакле су људи који су нам помагали да одбранимо Крајину, ко их је и са којим наређењима послао – мислио сам да знам, али не знам.

У погледу очувања изворног уставног статуса и постојећих надлежности Републике Српске треба по сваку цену спречити било какву пукотину, а камоли раскол у српској политичкој и страначкој елити, као и учешће у било ком нивоу власти на штету српског народа.

Збивања у Грчкој су показала колико је ЕУ немоћна да изађе на крај са проблемима, док САД своје проблеме решава тако што започне рат, уништава државу и народ и онда преузме контролу ради искориштавања ресурса.

Сахрана патријарха показала је друго лице српског народа, који, иако је сиромашан и огорчен, „далеко од Европе“, зна да се понаша, не само пристојно и уљудно већ узвишено и достојанствено, када ситуација то заиста налаже, и када се за то заузму прави ауторитети.