ИЦМП се финансира од страних донација, а Одобашић тврди да се кроз процес ДНК анализе “опере изузетно велика количина новца сваке године”. Стране донације завршавају у џеповима запослених у ИЦМП. Они немају интереса да предају лабораторије за ДНК домаћим стручњацима.

Против те одлуке Владе РС, у Сарајеву су устали сви водећи бошњачки политичари, тражећи да ОХР одмах поништи ту одлуку, те износећи низ неоснованих оптужби на рачун власти у Бањалуци: од „апартхејда“, преко „дискриминације бошњачких повратника“ до „кршења Дејтонског споразума“!?

Резултати ексхумација масовних гробница су једини corpus delicti сребреничког злочина и они зато морају бити референтна тачка за сваки чињенички утемељени разговор. Апсолутно све је дискутабилно и може бити предмет ревизије осим – Сребренице.

Пошто је годинама упозоравала на кршења међународног права и спољнополитичку недосљедности једине суперсиле, Путинова Русија је почела да узвраћа мило за драго у Абхазији и Јужној Остетији, у Сирији и на Криму, а сада је у дијеловима Украјине са руском и проруском већином у току руска пародија на „обојене револуције“. 

Ни сам Стаљин није био свестан да у ствари Тито хоће да искористи Немце ради остваривања својих политичких циљева мимо званичне политике Москве. Корени разлаза на релацији Тито–Стаљин не воде од почетка Тршћанске кризе.

У дугогодишњој прецизнио разрађеној стратегији уништавања наше земље, дошла је по свему судећи на ред и Српска православна Црква. Улогу егзекутора на себе је пруезео „српски Обама“, владика захумско-херцеговачки Григорије.

Натурализовани Горанци вредан су, мирољубив и доброћудан народ. Увек су настојали да имају добре односе са сусдима других вера и нација. На добре комшијске односе и сарадњу упућивали су их тешки услови живота у овом крају, а такође и заједнички интереси.

Замислили смо се над могућим последицама ревносног рада српског политичког судства. Својим одлукама,  оно очигледно промовише одређену политичку климу, шаље јавности одређене политичке поруке, које путем медија утичу на ширење реваншизма и стварања хаоса.

У Сарајеву се већ ређају представници ЕУ и њених чланица на министарском нивоу да би, поред европске Хрватске и одлучно проевропске Србије, са БиХ заокружили контролу над западним Балканом. Почеће од пресуде "Сејдић - Финци" да би, заправо, решили изборну неравноправност Хрвата у Федерацији.

Србија нема искуства у модерној, дугорочној и демократској националној политици. За део наше политичке елите током протеклих двадесет година, брига о српском народу у региону је једна заморна и досадна маскарада.