|
Брдо је Тадића ставило пред непријатан избор. Да је учествовао, у Србији би га видели како за малим столом седи заједно са Тачијем. С друге стране, неучествовање би само појачало међународно гледање на Србију као на тврдоглавог регионалног силеџију.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Александар Дикић
|
|
понедељак, 19. септембар 2011. |
|
Крик народног незадовољства не треба да буде упућен Београду јер одатле рука спаса не може да дође, већ према Њујорку и Бриселу који су пре свега одговорни како за безбедност, тако и за међунационалне односе на Косову.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Ноам Чомски
|
|
субота, 27. фебруар 2010. |
|

Ако људи желе да користе термин «геноцид» тако како га користи трибунал, онда се могу водити суђења против људи из целог света укључујући лидере САД, Британије, Француске...
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 12. август 2014. |
|
Баш све о све, личи на “теорију завјере”. Али, као што су за нас задужени странци мјесецима уочи рушилачких мартовских протеста у Сарајеву, Зеници, Тузли итд. хушкали против “неспособне и корумпиране власти” и позивали народ да је смијени, сада нам уочи избора отворено сугеришу да би било добро да се власт у октобру промијени.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Драган Митровић
|
|
субота, 22. јануар 2011. |
|
Капитализам је довео до структурних промена и оне су, као и временски ток, линеарне и иреверзибилне. Библијска апокалипса догодиће се када подлегнемо стрелама првог јахача апокалипсе, тј. лажима владајуће друштвене надкласе.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Дарко Танасковић
|
|
понедељак, 25. мај 2009. |
|
Реис-ул-улема Церић и његов домаћин, муфтија Зукорлић, као дискриминацију доживљавају управо настојање државе да се према свим својим грађанима муслиманске вјероисповести, а не само према онима који слиједе њих двојицу, односи с једнаким уважавањем.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Александар Б. Ђикић
|
|
уторак, 09. август 2011. |
|
Сигурно да пада у очи изузетно ангажовање Немачке у последњим догађајима на Косову. Те командант КФОРа – Немац, те додатни контингент немачких војника, те портпарол КФОР-а са проблематичним изјавама – Немац, те спречавање одржавања седнице СБ УН.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Стефан Каргановић
|
|
четвртак, 18. фебруар 2010. |
|
Како сам обавештен, г. Вукчевић је правник. Нека објасни где у пресуди Међународног суда правде стоји да треба да се донесе декларација коју он тражи. Је ли то обавеза Србије или само његова лична морална препорука?
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Слободан Дурмановић
|
|
недеља, 06. јул 2014. |
|
Дакле, берлински план да се на једном месту окупе не само будући “победници”, већ и “губитници” предстојећих избора међу Србима, Бошњацима и Хрватима - а не само “народњаци” или само “социјалемократи” - крајње је практичне природе, а могло би се посумњати да се ослања и на искуства из пропасти “априлског пакета” уставних промена у БиХ.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
понедељак, 13. децембар 2010. |
|
Да појам србијанства није само географски схваћено је када се појавила чудна идеолошка подгрупа која себе назива „другосрбијанци.. Другосрбијанац, за разлику од обичног Србијанца, може да живи било где.
|
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Владика Порфирије
|
|
субота, 30. мај 2009. |
|
Можда звучи чудно, али наркоманија открива неутољиву и неугасиву метафизичку жеђ човекову за смислом и љубављу. Једино Бог може да задовољи и испуни ову потребу. Без Бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљености и празнине.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Вук Јеремић
|
|
понедељак, 24. јануар 2011. |
|
Дакле, мање емоција када је реч о Европи, а више конструктивног приступа, наравно уз пуно поштовање свих наших државних и политичких обавеза, укључујући, наравно, и оне уставне.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Јелена Тасић
|
|
субота, 30. мај 2009. |
|
У Цркви многи сматрају да ће пресудну улогу имати однос митрополита Амфилохија и владике бачког Иринеја (Буловића), који је досад конце углавном повлачио из сенке.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Милан Динић
|
|
среда, 31. август 2011. |
|
Пошто су се српске политичке структуре правиле да Косово није предочено као услов, сада се праве да тако нешто не чују, оцењујући такве захтеве као "неприхватљиве". То је као када је детету "неприхватљиво" да мора да уради како му родитељи кажу.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Апел страних интелектуалаца
|
|
субота, 20. фебруар 2010. |
|
Брине нас да политизација људске патње и фриволно коришћење једне озбиљне правне категорије, као што је то геноцид, у огромној мери одузима тежину тим врло битним правним појмовима и на тај начин представља увреду невиним жртвама политичког насиља у целом свету.
|
|
Али, носталгија за прохујалим „златним вактом“, када су муслимани владали Босном, премостила је вијекове и преживјела под паслајисаним береткама које су замјењивале неподобне фесове и ахмедије. „Пусто Турско“ се вратило не само у Тајипов Истанбул него и у Алијино Сарајево.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Владислав Б. Сотировић
|
|
субота, 08. јануар 2011. |
|
Коме царству се добар део српског етноколектива приволео у новонасталим војно-политичким околностима након пада Берлинског зида, показао је и доказао 2008. када је читавих 40% етно-Срба из остатака Србије гласало за бриселско „златно теле“.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Владика Порфирије
|
|
уторак, 21. април 2009. |
То није само неки историјски догађај, није ни везаност за земљу, за територију, а још мање митска епопеја. Пре свега, завет треба схватити као морални императив: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“. |
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Стефан Драгичевић
|
|
понедељак, 01. август 2011. |
|
Сад крећу нови услови. Хаг је превазиђен, следећа барикада је њемачки Бундестаг. Још кад се Роберт Купер појави као главни миротворац између Београда и Приштине све има да мирише на Холбрука. Компромис нема алтернативу!
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Владимир Вукчевић
|
|
понедељак, 15. фебруар 2010. |
|
Сребреница је исувише тешка тема да би се користила за политичке потребе. Коте ратних злочина су историјска опомена. Јасно је да их је било на свим странама. Али није на нама да меримо туђ морал и потребу да се неко нама извини.
|
|