У два глобална конфликта у 20. веку били смо савезници. Никада нећемо заборавити да је Русија у Први светски рат ушла због агресије Аустро-Угарске на Србију.. Наредне јесени, наша изнурена војска била је приморана на повлачење ка Јонском мору преко Албаније.

Узрок нестанка војвођанских даброва је православље. Наиме, `животиње које из воде излазе`, по некаквим блесавим тумачењима, не могу бити мрсна храна, те су дозвољене у време поста. Тако "мантијаши" уобразе нешто, понесу ножеве и покољу све даброве по Војводини! 

Ако се зна да се на Косову и Метохији за злочине над Србима не одговара наравно да ће пуцати на нас. Ако се на северу покрајине међународна заједница, на папиру статусно неутрална, директно ставља на страну такозване косовске државе, наравно да ће вас охрабрити на сваки злочин.

То што на Балкану сви оптужују све за све пре свега не значи да „нико није крив ни за шта“, а још мање значи да су „сви подједнако криви за све“. У догађајима који су обележили протеклих двадесет година неки народи и неки политичари повлаче већу одговорност од других.

На коју ће се страну нагнути „блок центра“ ако буде у ситуацији да - када се гласови саберу - буде тас на ваги између два супростављена блока, зависиће понајпре од тога ко ће победити у трци Додик-Тадић. Чини се да ће се „блок центра“ опредељивати управо према победнику те трке.

Албански лоби се негде од 2005. труди да одржи антисрпску пропаганду причом о шачици Албанаца који су спасли неколико Јевреја од геноцида. Мислим да је то у функцији добијања подршке међу Јеврејима за Хитлерове границе Албаније, тј. независно Косово.

Странка је раније имала споразум о сарадњи са ДСС-ом, но за време парламентарних избора у Србији 2014. прилично им је засметао Додиков сусрет са Коштуницом и Кустурицом у Андрићграду. Сматрали су да овим Додик руши Вучића јер „му не одговара никаква власт у Србији која за приоритет има борбу против корупције и криминала“.

Ближе се избори и гледајући по локалним медијима, предизборна кампања је почела. Још увек нико јавно не иступа, већ се пулс грађана тактички опипава. Као и много пута до сада, све је већ виђено и предвидљиво.

СПЦ не морамо поштовати, можемо је осуђивати, чак и ниподаштавати, докле у томе задржавамо меру укуса и достојанства. Али када Цркву прогласимо за веће зло од наркоманије, ми имамо заиста крупан проблем. А управо то чине све оне новине и ТВ станице које не улазе у расправу колико је дрога присутна у школама.

Ваљда смо довољно искусан народ да можемо сагледати да тамо где нема институција државе Србије, нема више ни српског народа. Ко може да живи у заблуди да ће Срби тражити  помоћ од шиптарских лекара, или да ће дозволити деци да уче о јунаштву Адема Јашарија.