Дакле, инсистирањем на “осигурању функционалнијих институција”, позиције Срба, Хрвата и Бошњака и даље ће остати мање-више заковане, а британско-немачка иницијатива неће много помоћи чак ни у приближавању позиција Бошњака и Хрвата у ФБиХ.

По званичној статистици, у Сједињеним Државама има близу 50 (педесет) милиона становника који живе испод границе сиромаштва. Тај број је, вероватно, знатно већи, јер званична статистика, на разне начине, умањује велике, „непријатне“, бројеве.

Колико год је то било могуће, патријарх Павле живео је живот скромне једноставности. Према сваком кога би срео односио се на миран и нежан начин; било је немогуће не увидети његову веома дубоку духовност, светост личности и мудрост.

Није лако Тачија имати за саговорника, имајући у виду његов удео у злочинима над нашим народом. Нажалост, изгледа да ток води према признавању Косова под притисцима моћника. Том и таквом притиску ми се морамо одупрети.

Американци нимало не улепшавајући стварност износе огољену истину не би ли дошли до најбоље позиције за остваривање сопствених државних циљева. Наши политичари користе се свим и свачим не би ли добили подршку да остану на власти, или на њу дођу.

Демократски централизам је доктрина према којој се избор владајуће елите (и програма – сиц!) догађа у демократским процедурама. Међутим, када се на тај начин изабере вођство, програм и политике, конкретне одлуке доноси изабрано руководство, без обавезе консултовања базе, која је обавезна да се безпоговорно повинује одлукама управљачке елите.

Проблем Србије и Косова потиче од трећег елемента у костуру „нове“ појмовне парадигме о држави. И једни и други схватају државу као национални идентитет, етничко уточиште, а не државу као ефикасно административно уређену и политички организовану заједницу.

Можемо бити уљудни, пажљиви, поносни, као што смо били док су жалосни дани трајали. Наставимо на исти начин. Будимо, свако за себе, за трун скромнији. За пару милосрднији. Прећутимо бар једну ружну реч. Једну лаж не изговоримо. Не гневимо се кад истину чујемо. Помозимо другом.

Није лако проценити да ли сви ти договори представљају, у политичком смислу, уступак Београда Приштини или Приштине Београду, али њихова реализација могла би да олакша живот и Србима и Албанцима са Косова и Метохије.

Како је Ватикан више но озбиљна институција, Томпсонова посета не може да буде посматрана као протоколарни пропуст, а такву мега-звезду примио је лично Папа прошле године (пре Месића и Тадића). Како је у Србији све могуће, не би било изненађења да у “духу екуменизма” позовемо Томпсона да гостује у Србији.