Као и Дејтонски споразум, који је од тренутка примјене тумачен у неком духу, растегљиво и увијек на штету интереса РС и српског народа, тако је и овај споразум дошао до краја тумачења на штету РС од стране Запада и високих представника.

Невероватна је историјска подударност догађаја од 31. марта 1909. и 22. априла 2013. године. Постоји и једна разлика 2013. Русија је против признања такозване Републике Косово и узалуд храбри Владу Србије да не чини то што чини.

Од наслеђа оца Јустина Србска Црква би могла да живи вековима. Па ипак, ако не будемо поштовали његове поуке, бићемо као фарисеји које је Христос прекоревао да зидају гробове пророцима које оци њихови побише.  

Пуних 78 дана САД, НАТО и наши остали „европски пријатељи“ бомбардовали су СЦГ мимо било какве одлуке СБ, па погромом Срба, па серијом неразјашњених убистава, и сад “споразумом” Дачић-Тачи удариле глогов колац у сан Срба на КиМ.

До сада је у Меморијалном Центру у Поточарима сахрањено 2.000 сребреничких жртава а остатак до Изетбеговићеве цифре од 8.000 до данас није пронађен иако су мање-више читава Босна и Херцеговина „прекопане“.

И тако све бежећи од почетка стигосмо до самог краја: преко споразума Цветковић - Мачек, па споразума Тито – Субашић добисмо на крају још један историјски споразум: Дачић – Тачи. Уверавају нас да је тај задатак дужност ове генерације српских политичара и да га они не смеју препустити будућим поколењима.

У једној појединости госпођа Кандић ипак јесте у праву: „Оно што је неопходно региону је једна поштена дебата о прошлости.“ Она ту говори истину, али само у оном истом смислу у којем би то чинио и ђаво када цитира Свето писмо.

Због тога желимо да изразимо подршку проф. др Ненаду Кецмановићу, али не због осјећаја колегијалности или захвалности за његов допринос у оснивању и изградњи факултета већ као и даље легалном и легитимном декану Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци.

Прво је потребно створити кадровске предиспозиције за озбиљан рад. Са садашњом екипираношћу дипломатских представништава не може се учинити практично ништа, изузеци су ретки (један такав светао пример из владајуће политичке опције имали смо у Љубљани).

Суспендовање нашег Архијереја и старца, који ходи у „духу и истини“ као прави слуга Христов, што ће сваки његов добронамерни сабрат Вашег Свештеног Сабора посведочити, представља прави преседан у ближој и даљој историји наше помесне Цркве.