Nema šta mnogo da se kaže pred ove izbore, izuzev da se iznese par razmišljanja o svemu što predstoji. Kao što je poznato, ja sam bio protiv bojkota, jer bojkot sam po sebi u ovim okolnostima nije mogao imati istinsku svrhu

Salma nije radila ništa od toga, verovatno zbog toga što je očekivala da je neko upita za mišljenje o Kosovu i Beogradu. Ali, to se nije desilo. Za sve vreme dok je bila ovde, nijedan od novinara nije pitao to. Nejasno je da li su zaboravili, ili nisu znali za njenu posetu Kosovu.

Prividno ljutite izjave muftije Zukorlića u funkciji su, s jedne strane, da se „Vlasi ne dosete“, a sa druge izraz borbe za prestiž unutar bošnjačkog političkog tabora, a njegova „ogorčenost“ može dobro doći i vlastima da predstave kako je reč o „izbalansiranom dokumentu“.

Otvoreni proces koji se opisuje na bazi takvog empirijskog materijala pokazuje Sjedinjene Države kao vrednu imperijalnu silu koja nikad neće posustati, nikad se umoriti, nikad priznati poraz, jer nikad neće ni prepoznati poraz

U javnosti se povremeno javi sumnja o snazi dokaza da se radi o plagijatu. Igrajući na tu kartu, Fakultet organizacionih nauka, na kome je Siniša Mali doktorirao, krajnje bezočno je zaključio da nema reči o plagijatu. Mogu da razumem njihov interes da sakriju bruku, ali se nadam da će ih gubitak reputacije koštati.

Dakle, trenutni je predsednik već dugo spreman da naše Kosovo i Metohiju, našu kolevku, istinu i sudbinu, razmeni za klasičnu nevladinu organizacinu, po principu "Kosovo za NVO". A možda je, ako mu je baš toliko trebala NVO, mogao da pazari neku jeftiniju, ili da je osnuje sam, laka je procedura a i cena nije visoka, sve ukupno košta negde oko tri, četiri hiljade dinara

U savremenoj Mađarskoj, počev od kraja prošlog veka, krajnja i umerena desnica otvoreno govore o promeni granica iz nepravednog Trijanonskog ugovora. U mađarskom parlamentu stotine govora poslanika vladajućeg Fidesa (Fidesz) i Jobika (Jobbik) se, od 1990. godine nadalje, odnosilo na „trijanonski diktat“

Njegoš je u Gorskom vijencu dosegao romantičarski zahtev za univerzalnošću – sjedinivši filozofiju i poeziju, učinio je poeziju životnom, a filozofiju angažovanom u praksi čija je najveća vrednost sloboda nasuprot ropstvu.

Ili je potrebno principijelno uspostaviti puni paralelizam u našim odnosima sa proklamovanim spoljnopolitičkim „stubovima“ na istoku i zapadu, ili stegnuti zube i pred srpskim biračima se pojaviti sa muškim priznanjem da, zapravo, „NATO nema alternativu“.