U Hrvatskoj (kao, uostalom, ni u Sarajevu i Prištini) nema stranke koja bi bila pandan LDP-u, nema nevladine organizacije koja bi bila slična „našem“ Helsinškom odboru ili Fondu za humanitarno pravo, nema novinâ koje sadržinski podsećaju na Blic i Borbu i ni u snu nema televizije koja bi ličila na B92.

Srbija nikada nije ovako ćutala kao tokom protekle decenije. Možda zato što nikada u svojoj istoriji nije bila na tako sigurnom bezalternativnom putu. Pa dobro, onda neka izvolimo da biramo: mini-Šengen, otvoreni Balkan, Istambulska deklaracija, zapadni Balkan. Sve zajedno i ko zna šta još pod kapom regionalnih integracija, ali u svakom slučaju neki model Gleichschaltung-a

 Tako da je odgovor koji se sam nudi na pitanje da li je Srbija, odnosno srpska državnost dobila nešto time što je Vučić „prevario Zapad“ – jedno veliko NE. Dobio je jedino Vučić i svi koji su imali političko-materijalnu korist od te politike. Dobio je Milo Đukanović. Dobio je velikoalbanski faktor. Dobio je, razume se, i zapadno-globalistički faktor. 

Situacija Španije se pogoršava i činjenicom da njene banke moraju preduzeti prikupljanje sredstava u klimi koja je postala sve nepovoljnija. Italija je u boljem položaju: već je ograničila budžetski deficit i obezbedila značajna sredstva.

A onda je došao dan kada je gazda odlučio da je vrijeme da zakolje ovog debelog krmka, naviknutog na dobro uhranjen život. Stvar je jednostavna. Sam gazda je upao u problem. Nije se imalo što jesti, a gazda želi preživjeti krizu. Hoće li se Europa probuditi? To je pitanje za milijun eura

Čemu i otkud sad ova odurna i patetična jednočinka: “ruski špijun”?! U Srbiji po kojoj NATO fukara krvnička paradira kao po trofejnoj prćiji- vi potežete Ruse?!

Korišćenje dva pisma u jednom nacionalnom korpusu dovodi do nepotrebnih gloženja. U normalnoj državi ne bi bila potrebna udruženja poput „Ćirilice”, jer bi se podrazumevalo da jedan narod ima jedno pismo. U uslovima jednoazbučja ne bi bili potrebni ni članci, knjige, televizijske emisije i drugi oblici kulturnog angažovanja u prilog ovog ili onog pisma.

Popularna voditeljka B92 nije mogla da sakrije rezignaciju zbog činjenice da nezahvalni građani nisu dovoljno oduševljeno reagovali na ukidanje viza. Izgleda da se, baš kao ni patriotizam, ni beli šengen ne može „sipati u traktor“, da se poslužim čuvenom umotvorinom Dragana Markovića Palme.

Neki od tih ugovora su štetni na onaj način da je evidentno da su mine koštale manje Tešića da ih plati nego Krušik da ih proizvede. U svakom slučaju, oko 20% su niže cene nego što su bile za državni SDPR Jugoimport. Tešićeve firme, mislim da ih je bilo pet, su imale najviše sumnjivih ugovora sa Krušikom

Pavle je bio izuzetak. Primer autentične egzistencije i duhovnosti u moru banalnosti. I sa svakim danom njegovog produženog bolovanja to kao da je bivalo sve jasnije. Tiho odlazeći Pavle postajao je sve veći, upravo u meri u kojoj se sve oko njega smanjivalo, bledelo, kompromitovalo i profanisalo.