"Nakon izjave Donalda Trampa da treba priznati suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni, neosnovana je svaka demagogija o aneksiji Krima. Krim ne priznaju, dok Golan ili Kosovo priznaju po jedinstvenom kriterijumu — nama tako odgovara“, smatra Konstantin Kosačov.

Postavlja se pitanje zbog čega je ova dnevna novina isfabrikovala basnoslovne sume u tom neistinitom tekstu?! Da im je motiv bila briga za novac građana Srbije, svakako da bi prvo proverili informacije, što su vrlo jednostavno mogli da urade, pa da onda objave činjenicama potkovan tekst.

Uostalom, tog 14. oktobra 2008. kada je Predlog statuta usvajan u pokrajinskoj skupštini, u glavnoj ulozi nisu bili Čanak i Pastor, već upravo Pajtić, koji je u te sitne sate prisutni auditorijum pozdravio jednim gromkim i državničkim – „Dobro jutro Vojvodino“.

Jedno je sigurno, dok iz Beograda slušamo priče o srpskom jedinstvu i slozi, teško je ne osetiti gorčinu svesni toga da srpsko društvo sve više propada, izmoreno mnogobrojnim podelama i konfliktima i potpuno onesposobljeno da se po bilo kom osnovu sabere i počne da deluje u svoju korist. Onima koji se ismevaju nad srpskom istorijom, kulturom i Ustavom Srbije, reklo bi se, za sada još uvek dobro ide

Mi smo krivi jer smo u prošlosti imali neodgovorne političare koji su dopustili da Hrvatska u Srbiji ima sve, a da Srbija u Hrvatskoj nema ništa. Vreme je da to promenimo.

(Iz Arhive NSPM-a, 14.03.2006)

Milošević i Đinđić još su za života promovisani u simbole dve zavađene i zaraćene Srbije, a dramatične okolnosti njihovog odlaska, koji kao da su istovremeno režirali Šekspir, Dostojevski i pisci špijunskih romana, samo su još pojačale ovu simboliku.

Najgore što možemo da učinimo – a trend već postoji – jeste da kao utuk počnemo da negujemo vlastite Zorane Milanoviće

Dobro, a šta kaže „naš izvor” koji nemamo: izgleda da je predsednik Srbije odbijanjem parafa ozbiljno nažuljao nečije bogatune, kontroverzne tipove, tajkune, olihgarhe i kriminalce koji su već trljali ruke da se domognu, po mogućstvu, za male pare državnog bogatstva.

Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010.

U sukobu velikih sila mi bi trebalo da budemo posmatrači, a ne učesnici. Ali, takav luksuz nam neće biti dozvoljen. Kad zapadni pritisak postane neizdrživ, Vučić će kapitulirati. Neumerenim zaduživanjm on je već oslabio poziciju Srbije.