Za Igora Marojevića je vrhunac njegovog čitanja u novom kontekstu Njegoša svođenje najvećeg srpskog pesnika na socijalno-operacionalizovanog klasika, svojevrsnu zbirku poslovica, odnosno „našu“ kreativno patrijarhalnu preteču priručnika za svakodnevicu kakav je „Put kojim se ređe ide“ Skota Peka.

O državi se mora voditi računa svakodnevno, a ne samo za praznike i u predizbornim kampanjama. Dakle, i kada se formira budžet, i kada se kroje regioni, i kada se donosi statut Vojvodine i kada se usvaja rezolucija o Srebrenici. Inače, uskoro bukvalno nećemo imati šta da slavimo.

I dok nemačke političke, kulturne i društvene elite međusobno ispaljuju ideološke strele ratujući oko grejanja na gas, ograničenja brzine na putevima, vegetarijanskih obroka, rodnih identiteta i rodno senzitivnog jezika, malo ko primećuje da nemačko društvo samo precizno kopira američki kulturni rat u kojem već godinama ratuju levo-liberalne elite predvođene Demokratskom strankom, s jedne strane, i populističko-konzervativne elite predvođene Republikanskom strankom, naročito onim delom koji podržava Trampa, s druge strane. Ovaj rat podupiru odgovarajuće medijske grupacije, a njegova posledica je, pored ostalog, rast desničarske Alternative za Nemačku, koja je postala druga najjača politička snaga Nemačkoj.

Za razliku od Jova Bakića, meni se javlja da će Vrhovnik, nemajući izlaza, čak i bez revolucije / kontrarevolucije, ne samo isfingirati, nego će, ako pravilno proceni da drugoga povoljnog rešenja za njega i njegove nema - PRIHVATITI PRAVI PRAVCATI DIJALOG! Šta više, nije nemoguće da ga i SAM INICIRA!

Kako obično imaginacija počinje, bila jednom jedna banka... Od građana je prikupila milijardu evra štednje. Na štednju je plaćala pasivnu kamatu građanima od 5% na godišnjem nivou. U apsolutnom iznosu, to je 50 miliona evra.

Sigurno da je politički optimalno hvaliti Zvezdu i hvaliti se zvezdaštvom, što se učestalo i radi, jer će jedan veći broj građana (neka ih je i 500.000) samo na osnovu „crveno-bele krvi“ dati svoj glas

Vučić je još jednom javno pokazaoonim zapadnim diplomatama koji veruju u Dodikove „secesionističkenamere“ kako je baš on - Vučić- jedini koji je u stanju da obuzda te Dodikove tobožnje namere i „maligni ruski uticaj“ na Dodika

Da li to što je Nozikov obućar dobar i ima pravo da brže napreduje znači da je DOS-ovu privatizaciju trebalo podržati? Ne znači. I gde je onda poentilizam? U jeziku i odnosu prema jeziku, u logici i odnosu prema pojmu i stvarnosti.

Da bi se izbegla globalna katastrofa, strah mora da se vrati u politiku i javno mnenje - u nuklearnom dobu to je jedina garancija za opstanak čovečanstva

Politizacije policije je uvek bilo, ali čak i devedesetih manje nego danas. Devedesetih su na neka mesta u policiji postavljali ljude koji su bili opterećeni politikom, ali su imali poštovanje prema operativnom radu.