- U slučaju Ukrajine postoji samo jedno poređenje sa Balkanom. To je Crna Gora. Ako pogledate sve popise u Crnoj Gori videćete velike promene u broju ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi i kao Crnogorci. Stanovništvo mahom priča isti jezik i pravoslavne je vere i vrlo je mala razlika između toga da li ste Srbin ili Crnogorac.

Brojna su mišljenja, naročito u Nemačkoj, da za Grčku više nema nade, a nedavni izveštaj Evropske komisije naveo je da je ukupno 12 zemalja evrozone i dalje ozbiljno ugoženo zbog javnog duga i nedovoljne konkurentnosti.

Tek danas, s ogromnim zakašnjenjem i po prvi put u poslednjih nekoliko decenija Rusiju počinju da shvataju ozbiljno. Cena kašnjenja je visoka, mnogo viša nego što je morala da bude, rizici su ogromni a ishod je neizvestan. Izvesno je samo stradanje ukrajinskih građana i pogibelj vojnika na obe strane

 Uh, ako mene pitate, bolje da nam nije ni dolazio, baš u ove dane obeležavanja dve decenije naše junačke kumanovske kapit(a)ul(iz)acije, da nam dosipa so na ranu. Mislim, ne samo zbog toga što tamo gde je Šiško Menčetić, pardon Palmer, tu, zasigurno, što bi rekla Vrhovnikova dvorska prepiskarala, "smrdi" da Riđokosi hoće da ruži državu Srbiju

Da nije bilo ničeg drugog, šesti Subversive ostao bi zapamćen po drugačijoj, i na svetskom nivou savremenoj specifičnoj ulozi simbioze i sinergije između filozofa, tj. teoretičara i političara.

Iako su se sa svojim „principijelnim radikalizmom“, pomalo zafarbali u ćošku srpske političke arene, Koštuničini narodnjaci su pokazali da su glasine o njihovoj smrti „još uvek malo preuranjene“, dok su socijalisti još jednom osramotili većinu istraživača javnog mnjenja.

Mislim da je fokus samo na beogradske izbore, na čemu insistira deo javnosti i političkih aktera, potpuno pogrešan i unapred gubitnički

Veoma dobro znam da, dok je Vučićev režim na vlasti, neće biti epiloga ovog slučaja. Svakako ne istinitog ili pravednog epiloga. Dokazi i dokumenti će biti važni tek posle političkih promena u Srbiji. 

Gđa Brkić je apelovala na žene da se više bave politikom. Zašto i pored svih apela žene to izbegavaju? Odgovor na to pitanje može se činiti složenim, ali možda to i nije; možda je on jednostavan i paradoksalan: takve pozicije nisu zapravo toliko pogodne. 

Dok su u prošlosti oligarsi bežali u SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo, naizgled ispravno verujući da će, bez obzira na to kako je njihovo bogatstvo stečeno, ono biti dobrodošlo na zapadu, oni sada mogu da pobegnu negde drugde - i nesvesno čineći finansijski svet multipolarnijim