U Zaključcima nema ni reči o tome da je srpska ćirilica kompatibilna s novim informatičkim tehnologijama. Upravo će te tehnologije obesmisliti lingvističku „nauku“ o dva srpska pisma, jer odskora pretraživač Gugl uz hrvatski jezik vezuje njegovu latinicu, a uz srpski jezik njegovu ćirilicu.

Pobeda nad fašizmom naprosto se ne može isprati i destilovati od ruskog (sovjetskog) pečata i krvi, ma koliko da to nekim ušima ne prija da čuju. Što ne znači da ne treba razgovarati o vrlinama i manama sovjetskog sistema „realnog socijalizma“ – kao i aktuelnog „realnog kapitalizma“, uostalom.

Ishod čileanskog referenduma ima šire političke implikacije. Najpre, radi se o još jednom porazu postmoderne levice koja više insistira na politici priznajna različitih manjinskih identiteta nego na klasnoj borbi

Razlog za takvu "gromoglasnu tišinu" lako je shvatljiv i razumljiv – prva bitna stvar je protivzakonito posedovanje biračkih i spiskova stanara u rukama jedne stranke, a druga je da ti "mladi ljudi" i nisu takva nevinašca kakvim ih Stefanović i Vulin u javnosti predstavljaju, jer uz devojku koja nosi spisak obavezno ide i korpulentni mladić; on ima instrukcije da taj spisak štiti od onih koji se pobune.

U svojim odnosima sa Srbijom Hrvatska vrlo sistematično gleda svoje interese, zbog čega je diskriminacija srpske robe i srpskih kompanija u Hrvatskoj bila vrlo raširena.

Jedini logičan zaključak se neminovno nameće, da politika stalnih ustupaka može voditi samo do novog stradanja srpskog naroda na našem Kosovu i Metohiji o čemu imamo već dovoljno tragičnih istorijskih iskustava

Ove i druge primere neustavnosti sa kojima živimo treba gledati upravo u duhu strukovno-političke parole da je u borbi sa bolešću život najvažniji. Jer u danu posle, kada sve ovo prođe, ako prava i slobode ostanu gažene život je zapravo izgubio. Sa ovakvom pravnom praksom se ne sme nastaviti. 

Samo pominjanje sume koje poseduje Narodni muzej u umetničkom blagu naveo čak i najneobaveštenijeg da shvati da se u kulturi najmanje radi o ''kulturi''! Dovoljno je reći da smo samo od kulturnog turizma koji u zadnjih par decenija postaje sve popularniji, od zatvaranja npr. Narodnog muzeja izgubili oko 20 miliona dolara!

Ja mogu da razumem da se ova druga stvar ne dopada gospodinu Teralu i njegovim domaćinima u svečanoj loži „Marakane“. Verujem da mu je prijatnije da gleda servilne osmehe lokalne elite dok se znoji i tiska na travnjaku ambasade, nego da sluša zvižduke svojoj zemlji i himni na stadionu.

 Još jednom želim da naglasim da Ukrajina za nas nije samo susedna država. To je neotuđivi deo naše sopstvene istorije, kulture i duhovnog prostora. Od pamtiveka, ljudi koji žive na jugozapadu onoga što je istorijski bila ruska zemlja nazivali su sebe Rusima i pravoslavnim hrišćanima