Druga Jugoslavija je kao država bila ekonomski neefikasna (bez obzira što mnogi građani sa nostalgijom govore o tom vremenu), a ustavnim promenama iz 1974. i merama ekonomske decentralizacije 1977. učinjena je gotovo nefunkcionalnom.

Aleksandar Vučić neprestano ponavlja mantru da "on nikada neće priznati nezavisnost 'Kosova'", a pri tome sve čini da stvori političke okolnosti u kojima je moguća nova seoba i progon preostalih Srba sa KiM

Aleksandre Vučiću kako nisi znao da u Beogradu seku ekstremitete i glave i šalju ih protivničkim kriminalnim grupama, a znaš svaki tvit u kome se pominješ? Kako nisi znao šta rade "navijači", a tvoje službe kontrolišu sve navijačke grupe, od Zvezde i Partizana, do seoskih liga?

Petnica jeste veliko blago Srbije, koju je kao što se vidi država i ranije pomagala, a i treba da i dalje da pomaže, posebno kada se zna da se kod nas prosipa i ukrade toliko novca. Ali, pošto je Petnica NVO, odnosno privatna ustanova, nije prikladno da se država zove u pomoć čim nešto zapne.

S druge strane, SNS je mašina stvorena da bi pobeđivala. Ideologije i principijelnosti tu ima malo, ili ni malo. Sve je izatkano oko Nikolićevog domaćinskog imidža i Vučićeve organizacione sposobnosti. Ali, pre svega, oko pretpostavke da izbori "samo što nisu".

Da bi se izbegla globalna katastrofa, strah mora da se vrati u politiku i javno mnenje - u nuklearnom dobu to je jedina garancija za opstanak čovečanstva

Od onoga "najviši u Evropi", mislim dži-di-pi, preko "najvećeg skoka na biznis djuing listi u novijoj istoriji", do nebrojenih samohvala o tome kako je izgradio više puteva za nekoliko godina vlasti nego svi Obrenovići, Karađorđevići, Tito, Sloba, Koštunica i Tadić, za više od dva veka, i to svi zajedno!

Pretpostavljam polazeći od argumenta da je penzija ekonomska kategorija, koji kao što smo videli ne odgovara stvarnom stanju, paradoksalno, država subvencioniše pojedinačne penzije prema uplatama.

Opozicija je, maksimalizujući svoje zahteve i na ponavljanje / poništavanje republičkih parlamentarnih i svih lokalnih izbora, već ponudila izlaznu strategiju i za sebe i za Vrhovnika, odnosno put ka kompromisu: da se ponove beogradski izbori i tako obezbedi građanski mir, bar na pola godine

A ako hoćemo „normalno društvo“, moramo početi od lične i profesionalne bezbednosti svakog pojedinca –prolaznika na ulici, profesora na fakultetu, političara u skupštini, NVO-aktiviste koji se zalaže za politiku koju ne podnosimo, kriminalca u zatvoru koji je počinio teško krivično delo, ili — umetnika koji izlaže crteže koji nam se ne dopadaju