S druge strane, SNS je mašina stvorena da bi pobeđivala. Ideologije i principijelnosti tu ima malo, ili ni malo. Sve je izatkano oko Nikolićevog domaćinskog imidža i Vučićeve organizacione sposobnosti. Ali, pre svega, oko pretpostavke da izbori "samo što nisu".

Brisel, u neugodnoj poziciji usled pooštravanja konkurencije između SAD i Kine, pokušava da definište „koherentnu strategiju“ za suočavanje sa Kinom. Ipak, dok je pozicija Ursule fon der Lajen i Žozepa Borelja, kao i dominantnog dela administracije u Briselu „pro-atlantistička“, to se ne može reći za veći deo onih koji drže glavnu reč u oblikovanju politike EU, a to su političke i biznis elite na nacionalnim nivoima. Kako pomiriti ove dve struje, i kako naći balans između čini se nužne bliskosti sa Vašingtonom i održavanja ekonomski intenzivnih odnosa sa Pekingom, pitanje je od milion dolara.

Krenulo je 24. marta u 19:41. Tog jutra su nemačke novine, naravno, osvanule ne znajući da će krenuti. Pisale su da traje „odbrojavanje“. Sledećeg dana je to bila gotovo jedina tema. Komentatori su mahom imali razumevanja, u vrhunsko merilo je avanzovala potreba da NATO očuva „verodostojnost

Ako se uzme u obzir ova sadašnja slabost Nemačke, kako će onda ona moći da nastavi da za sobom vuče svoje susede? Sve do kraja prošle godine, činilo se da nemački rast dobija u zamahu. Onda su se počeli javljati neki znaci upozorenja.

Izbori su došli i prošli. Pobednik može da likuje, onaj ko je izgubio ima pravo da se ljuti. Opozicione stranke, a one su prevashodna tema ovog kratkog teksta, su pokazale sve što imaju, a još više ono što nemaju.

A ako hoćemo „normalno društvo“, moramo početi od lične i profesionalne bezbednosti svakog pojedinca –prolaznika na ulici, profesora na fakultetu, političara u skupštini, NVO-aktiviste koji se zalaže za politiku koju ne podnosimo, kriminalca u zatvoru koji je počinio teško krivično delo, ili — umetnika koji izlaže crteže koji nam se ne dopadaju

Test predstavlja lep primer diskriminacije najavljene na prethodnoj strani. Naime, pored prazne priče frapantno je da ni u jednoj situaciji nije ponuđeno tolerantno rešenje. U prvom primeru, ukoliko dete ne želi da bude tužibaba ili mrgud, preostaje mu da se pasivno pomiri sa nametnutom situacijom. Nije li upravo to pristajanje na porodično nasilje? 

Mrzovoljni Koštunica i Nikolić su s proleća 2008. bili više u pravu od razdragane evro-falange okupljene oko Borisa Tadića. Ali ne zaboravimo da je s jeseni 2000. i Milošević, bio politički više u pravu od vesele menažerije koja je s Koštuničinim imenom na usnama mitingovala po srpskim trgovima.

Kada su i SAD i SZO proglasile kraj vanredne zdravstvene situacije, naivni su možda pomislili da je noćna mora zvana pandemija kovida-19 konačno završena. Ali mi koji smo od početka tvrdili da prava noćna mora nije sam virus, već distopijski odgovor vlade na njega u ime „javnog zdravlja“ - smatramo da nije vreme za slavlje

Da li aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić mogu da stignu do rešenja za Kosovo i Metohiju kršeći postojeći, važeći Ustav Srbije?