Sigurno da je politički optimalno hvaliti Zvezdu i hvaliti se zvezdaštvom, što se učestalo i radi, jer će jedan veći broj građana (neka ih je i 500.000) samo na osnovu „crveno-bele krvi“ dati svoj glas

Neka nas ubede da će ukinuti paralelni ustav, da će institucije raditi samo svoj posao, a da kritika neće biti zvata mržnjom. Tada će ih sam narod izabrati, neće im trebati ni pregovarački tutori, ni centri moći spolja i unutra. Samo, to je malo duži put ˗ ko je spreman?  

Naravno da je izložbu o zločinima nad Srbima nemoguće održati u Prištini, ali se zato i pre otvaranja ove izložbe u Beogradu preventivno stvara atmosfera da će ona biti izložena napadima ekstremnih desničarskih grupa, i to kao dokaz da u Srbiji dominira nacionalizam i ksenofobija.

Bila je ovo prilika da na najvećoj svetskoj pozornici pokažemo da smo autonomni subjekt, koji se u granicama svojih moći principijelno bori za sebe i za svoje interese, a pokazalo se da smo slabi i jadni, da se povijamo pod svakim jačim pritiskom i pretnjama.

Predsednik Srbije u skladu sa Briselskim sporazumom javno je pozvao srpske sudije da polože zakletvu na ustavu samoproglašene repubike Kosovo i pred ratnim zločincem Hašimom Tačijem. Hoće li Aleksandar Vučić da kaže da ni to nije nacionalna veleizdaja? Takvu bruku i sramotu srpski narod u istoriji nije doživeo

Budući da projekat revizije istorije Velikog rata ipak neće doneti očekivane rezultate u evropskoj istoriografiji, mogao bi zaživeti makar delimično na srpskoj javnoj sceni, a samim tim u srpskoj svesti, pa i u istoriografiji, što da ne. 

Ukoliko srpskog predloga rezolucije ne bi bilo, ili ako bi on bio promenjen i razvodnjen, trijumf Zapada bi bio kompletan, a Srbija toliko ponižena i kompromitovana da će ubuduće bilo kakva njena inicijativa delovati komično i potpuno irelevantno.

Lako je razumeti zašto SAD odbacuju sistem baziran na Ujedinjenim nacijama - on zabranjuje njihovu spoljnu politiku koja preferira sistem u kome one utvrđuju pravila i imaju slobodu da ih ukinu kada žele

Od onoga "najviši u Evropi", mislim dži-di-pi, preko "najvećeg skoka na biznis djuing listi u novijoj istoriji", do nebrojenih samohvala o tome kako je izgradio više puteva za nekoliko godina vlasti nego svi Obrenovići, Karađorđevići, Tito, Sloba, Koštunica i Tadić, za više od dva veka, i to svi zajedno!

Obe tvrdnje su u duhu „jastrebske retorike“ američkih konzervativaca, koji znatno više vole da se pozivaju na ideje da u politici postoje postupci koji su sami po sebi „dobri“ ili „loši“, kao što se lepo nadovezuju na danas aktuelnu evropsku dilemu između „štednje i razvoja“ (američka dilema glasi „povećati ili smanjiti poreze“).