Nije naravno problem u Palmi, pevaču i „pevačici“. Problem je u licemernom odnosu većine medija i vladajuće političke javnosti, koji su spremni da se bave trunčicama u tuđem oku, a ne smetaju im sopstveni „balvani“, samo ako su okićeni žutim zvezdicama na plavoj podlozi.

Ruska nuklearna podmornica ,,Kursk'' doživela je havariju 12 avgusta 2000- te godine. Bila je to najveća podmornička nesreća u istoriji u mirnodopsko vreme

 Jedan govor njemačkog filozofa Teodora Adorna, koji je sada objavljen i u formi knjižice, postao je točno 50 godina nakon njegove smrti bestseler u Njemačkoj. Radi se o nastupu koji je filozof imao u Beču u aprilu 1967. godine. Na poziv Socijalističkog saveza studenata, a povodom tada aktualnih političkih uspjeha neonacističke partije NPD 

Lako je kritikovati staro-novu vladu sa stažom manjim od 100 dana, koja je, kako kaže ministar koji već dugi niz godina kontroliše tokove novca, zatekla praznu državnu kasu pa se mora zaduživati da narod ne bi pomro od gladi.

Vest o poklanjanju zgrada Generalštaba je plasirana po uobičajenom modelu zbunjivanja javnosti. Najveći problem je poklanjanje agresoru ključne lokacije u državi koju je pre dvadesetak godina zverski bombardovao, a pre toga skoro deceniju davio sankcijama

Neka nas ubede da će ukinuti paralelni ustav, da će institucije raditi samo svoj posao, a da kritika neće biti zvata mržnjom. Tada će ih sam narod izabrati, neće im trebati ni pregovarački tutori, ni centri moći spolja i unutra. Samo, to je malo duži put ˗ ko je spreman?  

Budući da projekat revizije istorije Velikog rata ipak neće doneti očekivane rezultate u evropskoj istoriografiji, mogao bi zaživeti makar delimično na srpskoj javnoj sceni, a samim tim u srpskoj svesti, pa i u istoriografiji, što da ne. 

Bila je ovo prilika da na najvećoj svetskoj pozornici pokažemo da smo autonomni subjekt, koji se u granicama svojih moći principijelno bori za sebe i za svoje interese, a pokazalo se da smo slabi i jadni, da se povijamo pod svakim jačim pritiskom i pretnjama.

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

Kada biste jednog klasičnog, ili čak jednog modernog levičara, onog od pre pola veka, stavili u srce debate savremene levice, lako biste konstatovali da njemu ništa ne bi bilo jasno. U šumi termina poput onih kao što su terf, radfem, LGBTIQ itd. naš levičar bi se zagledao zbunjeno