Sada možemo sa dosta izvesnosti zaključiti i šta bi nas čekalo da je Milošević 5. oktobra bio malo uporniji, hrabriji ili luđi – ili, pak, da ga njegovi generali i policajci nisu onako ostavili na cedilu.

Zemlje koje su pod nekom vrstom američkih sankcija zajedno čine nešto više od jedne petine globalnog BDP-a (od koga četiri petine čini kineski BDP). I pored brojnih argumenata protiv praktikovanja embarga od strane zvaničnog Vašingtona, teško je očekivati promenu američke politike sankcija. Naime, kaznene ekonomske mere Vašingtona i saveznika popunjavaju prazninu između praznih diplomatskih deklaracija i smrtonosnih vojnih intervencija, te su omiljen alat kreatora politike u Beloj kući.

 Neka visi Pedro!

Srpski umetnici i politički radnici su godinama vežbali da se u ime Srbije izvinjavaju i za što jesu i za što nisu krivi. Tako su političari sticali epitet „demokratskog lidera“, a umetnici dobijali koproducentske ugovore od regionalnih i evropskih kulturnih institucija.

Istorija evropskog projekta je problematičnija nego što sugeriše ideja o njemu kao simbolu demokratije. Malo „proevropljana“ zna da je on započet  kao kolonijalni projekat – što bi se moglo nazvati njegovim prvobitnim grehom

Da li je povećanje stope bila ekonomija ili politika? Ako je politika, zašto se bune kada ih politika ne interesuje. Ako nije politika, već ekonomija, onda tražite rešenje u ekonomiji, ali znajte ekonomija je ipak nauka.

Lekcija koju smo naučili u poslednjih dvadeset godina je da dikratura i omraza služe da bi se država i narod lakše opljačkali, od privrede, ruda, vode, tržišta, do ljudi i dece. Diktatura nam se ne dešava slučajno; ona je dobro projektovano oružje koje ima za cilj da sa što manje troškova i štete okupator uzme sve!

Oni njega – i Srbiju – maksimalno politički i ekonomski eksploatišu, ne preuzimajući nikakve veće obaveze, sem da povremeno zažmure i progledaju kroz prste na njegovu autoritarnost i lična nepočinstva. Dok on, s druge strane, zna da mu opstanak na vlasti zavisi od njih

Osveta i samožrtvovanje 47 Ronina je vratila, i kasnijom formalnom odlukom Šogunata, poštovanje imena i poseda Asano Naganorija, ali i čast ostalim njegovim samurajima – kao i posao. Jer služili su „osramoćenoj“familiji Asano, pa zbog toga nigde nisu mogli da nađu posao kao ratnici.

Nakon što se „demokratske snage“ istroše, nakon što se obavi najveći deo privatizacija i razvuče većina društvenog bogatstva, na vlast se pripuštaju „konzervativci“, odnosno „reformisani“ predstavnici starog režima, koji su u međuvremenu postali „prihvatljivi“, što će reći, pripitomljeni i obezubljeni.