Svi koji nisu znali, niti su mogli da znaju da čine krivično delo, kao i ona koja su kažnjena na osnovu neustavne naredbe imaju pravo da traži naknadu štete koju su pretrpeli – koju će na kraju građani Srbije da plate

Neko ko ne živi u Srbiji bi nakon slušanja pesme zaključio da se samo nacionalisti, patriote, pravoslavni vernici i navijači povezuju u grupe, dok su (valjda) „pederi“, „Hrvati“ i „Šiptari“ slobodni, individualistički i demokratski nastrojeni ljudi koji propagiraju toleranciju, ljudska prava i ostale (polu)prazne reči kojima značenje izmiče.

Nije naravno problem u Palmi, pevaču i „pevačici“. Problem je u licemernom odnosu većine medija i vladajuće političke javnosti, koji su spremni da se bave trunčicama u tuđem oku, a ne smetaju im sopstveni „balvani“, samo ako su okićeni žutim zvezdicama na plavoj podlozi.

Bezmalo 800.000 građana Srbije na referendumu su rekli NE gaženju Ustava i potiranju srpske državnosti, ali i NE defetizmu, malodušnosti i prepuštanju da o našoj sudbini odlučuje neko drugi

 Neverovatan je osećaj ugroženosti, straha kod naroda. Od stotinak ljudi sa kojima sam razgovarao tokom prvih par nedelja na slobodi, nema nijednog koji u prvih par rečenica nije postavio pitanje bezbednosti. Da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica. Droga se prodaje na svakom ćošku, svaki roditelj strepi zbog toga. 

Siromaštvo u Hrvatskoj se nije smanjivalo (u deceniji u kojoj je Hrvatska zabeležila formalan napredak u evropskim integracijama). Naprotiv, što je Hrvatska bila bliže EU, to je sve veći broj stanovnika živeo ispod granice siromaštva.

Vašington je usvojio drugu stratešku pozciju, zalagao se za konsolidaciju vlasti u Kijevu kako bi ograničio uticaj Rusije u Ukrajini i pobedio Rusiju. Kao rezultat toga, u Ukrajini je izbio građanski rat

Ove i druge primere neustavnosti sa kojima živimo treba gledati upravo u duhu strukovno-političke parole da je u borbi sa bolešću život najvažniji. Jer u danu posle, kada sve ovo prođe, ako prava i slobode ostanu gažene život je zapravo izgubio. Sa ovakvom pravnom praksom se ne sme nastaviti. 

Test predstavlja lep primer diskriminacije najavljene na prethodnoj strani. Naime, pored prazne priče frapantno je da ni u jednoj situaciji nije ponuđeno tolerantno rešenje. U prvom primeru, ukoliko dete ne želi da bude tužibaba ili mrgud, preostaje mu da se pasivno pomiri sa nametnutom situacijom. Nije li upravo to pristajanje na porodično nasilje? 

Bila je ovo prilika da na najvećoj svetskoj pozornici pokažemo da smo autonomni subjekt, koji se u granicama svojih moći principijelno bori za sebe i za svoje interese, a pokazalo se da smo slabi i jadni, da se povijamo pod svakim jačim pritiskom i pretnjama.