Zamislimo samo kakva bi se galama digla da je slučaj obrnut, tj. da Rusija od Srbije zahteva nešto što će uterati manje para u državnu kasu, prinuditi većinu građana da skuplje plaća benzin i još pri tome ošteti interese, recimo, neke zajedničke srpsko-američke kompanije!?

Ukoliko nekoga zanima suština zapadnog medijskog narativa o bauku "kineskih kredita" koji kruži ne samo Srbijom, već celim zapadnim svetom, dragocena je naučna analiza "Debt Relief with Chinese Characteristics" u čijem su pisanju, pored Debore Brautigem, učlestvovali Kevin Aker i Jufan Huang

Mnogi „naši“ mediji su pod kontrolom stranaca iz te unije koja se „zalaže“ za medijske slobode. Ako i pored toga slobode nema, logično je zaključiti da te slobode nema ni tamo. Virtuelni medijski svet nije srpski ili balkanski specifikum. Zapadnjačka medijska sfera takođe je strogo kontrolisana.

Nakon što se „demokratske snage“ istroše, nakon što se obavi najveći deo privatizacija i razvuče većina društvenog bogatstva, na vlast se pripuštaju „konzervativci“, odnosno „reformisani“ predstavnici starog režima, koji su u međuvremenu postali „prihvatljivi“, što će reći, pripitomljeni i obezubljeni.

Zaklonjeni iza Milovog isticanja da se misli slobodno kad je u "našu korist", oni u dezorijentisanu i dezinformisanu američku javnost bacaju izvesnost da "Ukrajina ne može preuzeti Krim bez aktivnog učešća vojnih snaga NATO-a", ali – takva intervencija je "pogrešna računica" i predvorje "katastrofalnog nuklearnog rata"

Najvažnije je jednom zauvek reći i dati na znanje svima i svakome: "Nije na prodaju!" Tu parolu treba najkrupnijim slovima ispisati preko Prokletija, da je ceo svet gleda za sva vremena

Ne znam da li ste primetili da, čast izuzecima, tako odlučni, ljuti i beskompromisni sindikalni lideri postoje samo u javnom sektoru i državnim preduzećima? Pa se nešto pitam, gde li su te „Valense“ da tamo kod privatnika i stranaca malo zagrme, organizuju i povedu „radničku klasu“.

Dok je nekada htela da bude misionar koji po svetu „pokrštava nevernike“, Evropa je danas sve više prisiljena da živi u okviru „svog manastira“, u kom važe sopstvena pravila, dok je izvan neki drugi svet koji funkcioniše po drugim principima.

Zbog svega ovog, BIA ćuti, ne pada im na pamet da odgovaraju na Đilasove optužbe, ali joj je dalo dodatni zamah da obrati pažnju na neke druge stvari i proširi krug svojih saradnika. A "slučaj Bastać" opoziciji treba da posluži kao nauk da je BIA uigran sistem i da vode računa o ponašanju svojih predstavnika.

Verujem da se u ovoj galami protiv „blanko ostavki“ radi i o tome da zainteresovani kupci – u prvom redu, krupni biznis i strani politički činioci – procenjuju da će usitnjavanjem „ponude“ i sprečavanjem partijske „kartelizacije“ domaća politička roba postati znatno jeftinija i dostupnija.