Obe tvrdnje su u duhu „jastrebske retorike“ američkih konzervativaca, koji znatno više vole da se pozivaju na ideje da u politici postoje postupci koji su sami po sebi „dobri“ ili „loši“, kao što se lepo nadovezuju na danas aktuelnu evropsku dilemu između „štednje i razvoja“ (američka dilema glasi „povećati ili smanjiti poreze“).

Lekcija koju smo naučili u poslednjih dvadeset godina je da dikratura i omraza služe da bi se država i narod lakše opljačkali, od privrede, ruda, vode, tržišta, do ljudi i dece. Diktatura nam se ne dešava slučajno; ona je dobro projektovano oružje koje ima za cilj da sa što manje troškova i štete okupator uzme sve!

 Od Srba se dakle traži da srcem prihvate ne tek bilo koju zastavu, već onu koja je ustanovljena protiv njihove volje i to sa namerom da bude diskontinuitet u odnosu na dotadašnji identitet Crne Gore. Zastavu koja je na izvestan način negacija njih samih! 

Oni koji drugačije misle „izabrali“ su da se povuku, nakon što su obesmišljeni, ismejani, marginalizovani. Koncentracijom virtualnog kapitala, i spremnošću da u datom momentu na datom mestu svojim prilivom obesmisli sve, sprečava se svaki oblik drugačijeg promišljanja.

Osnovno je da shvatimo da se ovde i sada ne odlučuje između „Evrope“ i „Kosova“, nego da je ulog samo to da li ćemo ili nećemo pokušati da budemo normalna država. Da razlikujemo prijatelje i neprijatelje, da prepoznajemo svoje interese i borimo se za njih u granicama svojih moći.

Ušli smo u eru globalne konkurencije koja je ublažena potrebom za saradnjom i strahom od sukoba. Glavni protagonisti su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici sa jedne, i Kina i Rusija sa druge strane

U konkurenciji izgubljenih u nebranom grožđu u zemlji Srbiji srpska opozicija je visoko plasirana. Na trenutke se čini da je bilo lakše biti opozicionar i u Titovo vreme, nego u ovih Vučićevih sedam godina.

Naša privreda je u tak lošem stanju da ne može da joj se nanese nikakva dodatna šteta istraživanjem koruptivnih radnji.Srpka privreda je pala na niske grane.

Prihvatio si u Briselu Francusko-nemački predlog a u Ohridu se obavezao da ga sprovedeš gde u tački 2 tog sporazuma stoji da ti lično kao predsednik Srbije prihvataš teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost "Kosova"

Potpisivanje primirja između Jermenije i Azerbejdžana povodom Nagorno-Karabaha uz posredovanje Ruske Federacije pokazuje punu vrednost međunarodnog prava kojeg se Azerbejdžan držao zadnjih 30 godina. Posle tri decenije Azerbejdžan je izašao na međunarodno priznate granice koje niko na svetu ne može da mu ospori.