|
Колумне Слободана Антонића
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
среда, 26. март 2008. |
|
Просечни бирач ће о сумњама за корупцију сазнати једино ако иза различитих фракција политичке елите стоје различите фракције економске елите. Тек онда ће свака фракција користити своје медије за међусобне нападе. Међутим, у временима када влада примирје, успоставља се прави картел, политички, економски и медијски. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Драган Петровић
|
|
понедељак, 26. фебруар 2024. |
|
Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
СМГ
|
|
четвртак, 22. април 2021. |
|
У Републици Србији у последњих неколико година примећен је повећан број страних инвестиција које долазе из земаља са Истока, ту се могу нарочито издвојити Кина, Турска и Уједињени Арапски Емирати
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Богдан Живковић
|
|
четвртак, 24. април 2014. |
|
Дугови настали по било ком основу морају да се плате, и то је јасно. Јасно је такође да питање дуговања постаје велики проблем. Међутим, лоше је то што се код нас решавањем тог проблема нико не бави. Штите се само одређени повериоци, али то није систем.
|
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
среда, 02. април 2008. |
|
Рачуница тренутно изгледа неумољиво. Каква год да буде, нова влада свакако неће бити „еврореформска”.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Бранко Жујовић
|
|
субота, 24. фебруар 2024. |
|
Менаџере таквих градова не отпуштају онда када изневере интересе становника, већ када изневере пословне интересе улагача. Приоритет је добит, а не право "грађана"
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Давор Лукач
|
|
петак, 19. март 2021. |
|

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Јован Б. Душанић
|
|
петак, 25. април 2014. |
|
Врши се глорификација страних инвестиција и убеђују нас да све мора да се чини и на све да се пристаје како би сваке године привукли по неколико милијарди евра страног капитала. У супротном, нема нам опстанка. Тако се шири и дефетизам у сопственом народу, јер смо тобоже неспособни да се сами старамо о себи.
|
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
четвртак, 10. април 2008. |
|
И који је модел уплива имао више успеха? Модел „штапа”, или модел „шаргарепе”? Наравно, овај други. То не значи да је само то одлучило изборе. Али, искуство је показало да овдашњи бирачи боље реагују на позитивне поруке, него на негативне. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Горан Николић
|
|
четвртак, 22. фебруар 2024. |
|
Руска економија пркоси предвиђањима западних аналитичара који су веровали да ће ембарго драстично погоршати финансијску ситуацију те земље
|
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Предраг Васиљевић
|
|
недеља, 27. октобар 2024. |
|
Потпуно је исправна порука председника Србије Александра Вучића и високих државних званичника да наша држава неће бити слуга ни Русије ни Америке.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Младен Обрадовић
|
|
субота, 18. јун 2022. |
|
Омаловажавање Додика у насловима Вучићевских медија треба да прикрије чињеницу да, за разлику од Додика, у Санкт Петербург није отишао Александар Вучић
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Синдикат новинара Србије
|
|
петак, 15. мај 2015. |
|
Очекивали смо да ће наш пројекат о организовању серије округлих столова представника државе, крупног капитала и запослених, који је требало да резултира коначним успостављањем социјалног дијалога у медијима, добити подршку Министарства.
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
уторак, 27. новембар 2012. |
|
Ако је Готовина „ослободио Книн“ – и Шљиванчанин је „ослободио Вуковар“. Ако вам неко каже како су „Книн и Вуковар у Хрватској“, подсетите га да је и Косово – поготово 1999 – у Србији. А ономе ко каже да „на Косову већински живе Албаци“, треба рећи и да су до „Олује“ у Книну, Бенковцу и другим местима РСК већински живели Срби.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Драган Добрашиновић
|
|
четвртак, 24. октобар 2024. |
|

Па чему смо се, онда, обрадовали? Томе што је један од нас, у много чему и највећи, одлучио да, у име свих нас, и што је још важније, уместо нас, погине за ову земљу?
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Драган Добрашиновић
|
|
субота, 11. јун 2022. |
|
Све у свему, за два сата боравка у Београду канцелар Шолц је урадио више против подршке европским интеграцијама у Србији него сви домаћи противници Европске уније заједно за последњих 20 година
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Борис Трбић
|
|
среда, 04. март 2015. |
|

Повратак источноевропског филма на терен политичке енунцијације креирао је, бар у неким земљама, попут Румуније, услове и могућности за стварање нове публике. Није тешко одговорити какве лекције из њихових поука могу да извуку српски филмски ствараоци.
|
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
|
среда, 14. новембар 2012. |
|
Заправо, имам утисак да је политичка борба између власти и опозиције, као и између различитих струја унутар власти, све жешћа, суровија и по форми драматичнија што су стварне разлике између њих мање и безначајније.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
четвртак, 10. октобар 2024. |
|
Тешко схватљива и неприхватљива чињеница да Јелена Милић није била присутна на свечаном отварању Српског културног Центра „Јосиф Руњанин“ у Глини.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Драган Добрашиновић
|
|
понедељак, 06. јун 2022. |
|

Поглед на само један "аналитички" текст Вашингтон поста довољан је да се читалац увери у размере, перфидност и малициозност антируске пропаганде с једне, и сав суноврат западног јавног мњења с друге стране
|
|