Ако желимо да живимо у друштву које цијени све грађане и настоји да створи начине да они живе пуним и задовољавајуц́им животом, само треба чути конкретне ставове кандидата о појединим питањима да бисмо увидјели да је - избор јасан

Власници глобалног капитала превентивно сузбијају социјалну беду и обезбеђују привидни мир јер обезбеђују подношљиво преживљавање, али не и жељено благостање. У том лимбу опортунизма потенцијални револуционари левитирају омамљени неонским светлима вештачког прогреса

Економија Србије више не личи ни на „једну краву коју музе цело село“, већ пре на леш краве на коме се црви отимају за последње залогаје цркотине.

Остаје средње политичкоправно решење – „прелазна влада“. Она је „прелазна“ јер би имала задатак да води државу у краћем, прелазном периоду током којег би створила услове за одржавање поштених избора

Када банде преузму делове државне територије, несметано се наоружане крећу и обрачунавају на улицама, потпуно је неважно шверцују ли преко границе кокаин или људе, зову ли се Пабло Ескобар, Мухамед или Јован

Пре свега због тога што то није ратна пропаганда, ни временски, ни садржајно. Дечје новине су штампале историјске књиге, за становништво оне државе у којој постоје. Баш као што су раније штампали књиге за становништво државе у којој су постојале до 1991. На идентичан начин.

Вучић и радикали су предуго држани изван власти, која им је била непрестано на дохвату руке, а увек у последњем тренутку измицала. (Јака фрустрација услед близине искушења и недоступности предмета жеље, изобличава свест и душу – има нешто о томе код Лакана, а и у филму „Кад јагањци утихну“.)

То значи да ако хоћемо прелазну владу она треба бити резултат дијалога свих актера, и изабраних представника грађана и представника академске заједнице (професора и студената)

Такви су наши другосрбијанци. Такви су им били и преци и идеолошки претходници. До 1948. су обожавали Стаљина. Онда Тита. Онда Стамболића. Онда Милошевића, док их није шутнуо онско снажно, да заболи. Онда Америку, са Кочом и Латинком у фусноти. Онда, рекох вам већ шта следи. Ускоро

Овакав редукционизам у односу на источноевропске земље је присутан у иступима многих представника Европске Уније без обзира што је концепт мутикултуралности, интеграције и толеранције доживео велики пораз управо у земљама које остају ван критичког увида овог писца.