Најава одржавања "Европрајда" у Београду усталасала је Србију више и јаче него било који догађај у последње две деценине, осим нелегалног проглашења независности нарко - терористичке јазбине Косово 2008. године

После свих ових догађаја, да се уочити да су заправо све Југославије имале своје проблеме са Микијем Маусом, јер док је КЈ Микија покушавала да ућутка, а СФРЈ да преваспита, из СРЈ је Мики сам побегао, вероватно јер му је већ било доста свих тих Југославија.

Оно што ме у овом тренутку највише брине јесте то што је била потребна тако велика и тако тешка артиљерија и активирање готово свих патриотских ресурса за једно тако мало и тако немушто „не“. Али свакако је чак и такво бледо, муљаво и немушто „не“ боље од „јуначке“ и брзе капитулације која нам се смешила.

Данашња Србија у многим аспектима самолишена капацитета суверености

Последице покушаја ребрендирања АВ ће на крају свих крајева платити грађани Србије

Наравно, српске власти могу да не учине ништа, и пусте „слободном тржишту“ да (поново) убије још једну грану српске економије, или могу да поклекну, па да се и они придруже санкцијама против Русије, и тако укину сваку могућност да Србија профитира.

Парадоксално је, међутим, што на крају и предвиђање о 11. мају може да се оствари. Влада може, почетком априла, запасти у кризу. Премијер може тада да предложи председнику изборе. И они стварно могу бити расписани за 11. мај.

Поједини извори оцењују да би трагични догађај у Москви могао да ојача позицију председника Путина која је и данас на веома високом нивоу што показују резултати председничких избора. Терористички акт захтева јединство грађана, збијеност редова за заштиту руског друштва, јачање демократије и одбрану суверенитета и територијалног интегритета државе, за шта се енергично залаже руски председник.

 Оптужница против групе Вељка Беливука коју је тужилаштво подигло пре недељу дана у детаљ објашњава на који начин је овај клан спроводио убиства, али не открива ништа о политичкој и полицијској подршци коју је годинама ова криминална група уживала и захваљујући којој је постала једна од најмоћнијих у Београду

Слични центри били би у другим градовима земаља централне и источне Европе, у зависности од области сарадње коју те земље понаособ развијају у сарадњи са Кином. Бивши министар Милан Бачевић, дакле, није измислио или сам предложио кинеској страни могућност да Београд буде центар за кинеске инфраструктурне инвестиције.