Што се будућности тиче, све је јасно. Глупо је очекивати било какву помоћ. Јер, наши добротвори само штампају новац: Америка четири хиљаде милијарди долара и сад ће Бајден још хиљду и деветсто милијарди плус. Европска унија хиљаду милијарди евра.

Дугови настали по било ком основу морају да се плате, и то је јасно. Јасно је такође да питање дуговања постаје велики проблем. Међутим, лоше је то што се код нас решавањем тог проблема нико не бави. Штите се само одређени повериоци, али то није систем. 

Све ово нам се догодило, и све ће нам се то и даље догађати, због 17. фебруара. Србија је, једностраним проглашењем независности Косова, гурнута у хаос. И сада тај хаос треба савладати. Свако од нас ће се, у времену које долази, хтео то или не, обрести на једној од страна расцепа.

Такер је Американац, до јуче је бљувао ватру са екрана Фокс њуза – прве америчке телевизије, па ваљда је амерички обучени пропагандистa. За Руперта Мардока, дојучерашњег Карлсоновог послодавца, свашта се чуло, али да је комуниста и руски шпијун који је одгајао проруске шпијунчиће, е то никад ником нормалном на Западу не би пало на ум

И кључно питање – ко ће се одазвати позиву у војску, ако се пренебрегне чињеница о могућности "приговора савести" и "татиним синовима". У Србији се годишње роди око 60.000 беба, а мање од пола су мушкарци.

Врши се глорификација страних инвестиција и убеђују нас да све мора да се чини и на све да се пристаје како би сваке године привукли по неколико милијарди евра страног капитала. У супротном, нема нам опстанка. Тако се шири и дефетизам у сопственом народу, јер смо тобоже неспособни да се сами старамо о себи.

То американофилство било је поприлично дубоко и са пуним уверењем у вредност америчког идеала слободе. Оно се, истина, почело озбиљније крунити већ током деведесетих. Али, након 5. октобра, изгледало је да су сви неспоразуми разрешени.

Русија није могла да не устане у одбрану Србије током ратова у бившој Југославији, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин у интервјуу са Такером Карлсоном који је цео свет ишчекивао.

Петнаест млађих мушкараца мистеризно је нестало током претходне две године и претпоставља се да су страдали у обрачуну домаћих криминалних група. КРИК објављује исповести њихових родитеља који се боре да сазнају истину о својој деци, иако их полиција држи у мраку и чак малтретира претресајући им станове и приводећи их на саслушања

Неадекватни законски оквири, слабе институције и ‚‚гледање кроз прсте“ повлашћеним кршиоцима законских одредби, довели су до крајње дисторзије тржишта. Велики играчи су добили оно што им је либерална догма обећала - пуну слободу деловања у односу на остале учеснике у тржишној утакмици.