За Б92 одавно је речено да је ,,света крава српског новинарства”. Не можете им ништа рећи, а да и сами одмах не постанете националиста и будете оптужени да гушите ,,слободу информисања”. Али, та ,,слобода” некако превише личи на оно што смо некада звали ,,једноумље”.

Покрет „Degrowth“ или „НЕ-раст“ представља немилосрдну критику догме економског раста, пре свега у односу на његове еколошке последице о могућој "климатској катастрофи"

У Републици Србији у последњих неколико година примећен је повећан број страних инвестиција које долазе из земаља са Истока, ту се могу нарочито издвојити Кина, Турска и Уједињени Арапски Емирати

За перцепцију и мерење будућег успеха кључно је кренути од што ниже базе, а шок терапија је увек најбољи начин да се то постигне. Што је економски пад током реформи дубљи, што је губитак БДП већи, то ће касније стопе раста изгледати импресивније у самеравању са тако ниском базом.

Снимак две плавуше како краду и како се, затим, бедно оправдавају, понављан је и понављан на оној телевизији. То није била само злурадост. То је било „сатанско уживање у греху праведника”.

Солжењицин је на Западу бескомпромисно стао на страну Русије, препознајући у империјалним амбицијама САД највећу претњу по своју отаџбину.

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс

При томе је Вучић потрчао да све одреда обавести да је НИС профит направио „експлоатишући нашу нафту“, и да подвуче да паре „треба да остану у Србији“, али „не треба да иду у развој“? После ових Вучићевих испада, изјава Зоране Михајловић о томе како би од дивиденди НИС Србија могла да покрије део дуга „Србијагаса“ долази као мелем на рану и глас разума, што представља својеврсно достигнуће.

Невоља са референдумом, међутим, увек је у томе како треба да гласи питање: „Да ли сте за то да Србија уђе у ЕУ?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције без обзира на питање Косова?”.

Што се дуже жељена победа над Русијом буде одлагала, а до ње врло вероватно никада неће доћи, то ће Немачка све више постајати жртвени јарац, не само Украјинаца и Американаца, већ и остатка Европе