За Б92 одавно је речено да је ,,света крава српског новинарства”. Не можете им ништа рећи, а да и сами одмах не постанете националиста и будете оптужени да гушите ,,слободу информисања”. Али, та ,,слобода” некако превише личи на оно што смо некада звали ,,једноумље”.

Сведоци успона Хитлера и нацизма се бране да нису знали. Била је језива пропаганда, плашили смо се комунизма. Наравно, сада се потомци истих тих плаше пандемије, климатских промена, трансфобије и Русије, можда не баш тим редоследом али је страх та константа која неизбежно води ка манипулацији. Спољни непријатељи се сада појављују у лепези од вируса и сунца до Чајковског и Толстоја

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Ови „стратешки партнери“ понашају се у „Ини“ као цимери који један другог више не подносе, па настоје на максимално упропасте заједнички стан у нади да ће онај други да попусти и на крају оде.

Снимак две плавуше како краду и како се, затим, бедно оправдавају, понављан је и понављан на оној телевизији. То није била само злурадост. То је било „сатанско уживање у греху праведника”.

Кинеска индустријализација је без преседана. Гледајући од 1995, ова земља је трку започела мало испред Канаде, Британије, Француске и Италије

Шалу на страну, јуче се показала напрслина у матрици, попут оне у "Матриксу" кад црна маца, услед грешке у програму, непрестано из почетка прелази улицу на истом месту. На том месту је програм најрањивији. Ту може да се очекује да матрица почне да се урушава. Питање је да ли је просвета већ постала свесна да је прекобројна и да за њу није планирано ништа осим тихог дављења, те нема шта ни да изгуби?

Шта би требало мислити о политичком процесу у држави Србији ако Томислав Николић и Ивица Дачић данас делују и звуче практично идетично као Борис Тадић и Чедомир Јовановић јуче?

Треба нам свестан и пробуђен човек. Да бисмо дошли до њега, човек који гледа и види, и слуша и чује! Потребно је да се у срцу, а не само у разуму, определимо где хоћемо да будемо: на страни зла или на страни добра.

Негирање геноцида почињеног над Србима не само у злогласном логору Јасеновац већ и на целокупној територији тзв. НДХ одвија се у хрватској јавности све истрајније и отвореније