Снимак две плавуше како краду и како се, затим, бедно оправдавају, понављан је и понављан на оној телевизији. То није била само злурадост. То је било „сатанско уживање у греху праведника”.

Такер је Американац, до јуче је бљувао ватру са екрана Фокс њуза – прве америчке телевизије, па ваљда је амерички обучени пропагандистa. За Руперта Мардока, дојучерашњег Карлсоновог послодавца, свашта се чуло, али да је комуниста и руски шпијун који је одгајао проруске шпијунчиће, е то никад ником нормалном на Западу не би пало на ум

За перцепцију и мерење будућег успеха кључно је кренути од што ниже базе, а шок терапија је увек најбољи начин да се то постигне. Што је економски пад током реформи дубљи, што је губитак БДП већи, то ће касније стопе раста изгледати импресивније у самеравању са тако ниском базом.

Невоља са референдумом, међутим, увек је у томе како треба да гласи питање: „Да ли сте за то да Србија уђе у ЕУ?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције?”, „Да ли сте за то да Србија настави евроинтеграције без обзира на питање Косова?”.

Русија није могла да не устане у одбрану Србије током ратова у бившој Југославији, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин у интервјуу са Такером Карлсоном који је цео свет ишчекивао.

Шта није схватио Доналд Трамп? Владање у виртуелном свету је тек илузија, лажна представа о моћи, дизајнирана холограмска маштарија која ће се, гле апсурда, за извесно време обити о главу новим господарима, окупљеним око Џоа Бајдена

При томе је Вучић потрчао да све одреда обавести да је НИС профит направио „експлоатишући нашу нафту“, и да подвуче да паре „треба да остану у Србији“, али „не треба да иду у развој“? После ових Вучићевих испада, изјава Зоране Михајловић о томе како би од дивиденди НИС Србија могла да покрије део дуга „Србијагаса“ долази као мелем на рану и глас разума, што представља својеврсно достигнуће.

Све ово нам се догодило, и све ће нам се то и даље догађати, због 17. фебруара. Србија је, једностраним проглашењем независности Косова, гурнута у хаос. И сада тај хаос треба савладати. Свако од нас ће се, у времену које долази, хтео то или не, обрести на једној од страна расцепа.

То је био састанак у Потсдаму, који службена немачка политика проглашава „Потсдамском конференцијом“ и стилизује у репетицију 2.0 Хајдрихове и Ајхманове Ванзејске конференције (Wannseekonferenz) из јануара 1942. Делом због Зелнера, али највише због тога што између те две локације лежи само осам километара