Заклоњени иза Миловог истицања да се мисли слободно кад је у "нашу корист", они у дезоријентисану и дезинформисану америчку јавност бацају извесност да "Украјина не може преузети Крим без активног учешћа војних снага НАТО-а", али – таква интервенција је "погрешна рачуница" и предворје "катастрофалног нуклеарног рата"

Сугестија је емотивино пријемчива, али рационално апсурдна. Који су то многи разлози „због којих би жене морале да подигну глас”? Жене данас не само да нису дискриминасaне него су заправо повлашћене многим правним и ванправним чиниоцима.

Све у свему, чини се да су они који су имали намеру да у Кијеву до краја понизе „руског медведа“, помало непромишљено „чачкали мечку“. Напросто, Русија и Путин себи нису могли да дозволе такав ударац и толико понижење. Никога није препоручљиво понижавати и изазивати на тај начин. Сем ако није већ дебело трауматизован и „издресиран“, попут Србије и њене вајне политичке „елите“.

 Грађане који не гласају за Вучића може покренути само неко у кога могу имати поверење, а то поверење се свакако не стиче тиме што се финансијски најмоћнија опозициона странка хвали тиме да су угрозени. Чак и да заиста јесу, лицемерно је да се тиме као скромношћу хвале они за које сви знамо да могу да приусте, све што пожеле

Поглед на само један "аналитички" текст Вашингтон поста довољан је да се читалац увери у размере, перфидност и малициозност антируске пропаганде с једне, и сав суноврат западног јавног мњења с друге стране

Ово поновно откривање класичне трагедије преко „Игре престола“ баца додатно светло на све феномене које смо до сада поменули и осветлили. Оно што Мартинове јунаке чини нарочитим јесте управо њихова баченост у незаустављиви жрвањ узрочно-последичних веза историје, тако лепо и надахнуто илустрован у уводној шпици серије.

Покушавам да разумем и да оно што се догодило правилно дијагностикујем. А без тачне дијагнозе, нема излечења. Мада, да се не лажемо, постоје и оне фаталне дијагнозе, након којих напросто нема помоћи. Да ли много грешим ако кажем да ми се чини како је Србија данас веома, веома близу управо таквој дијагнози и таквом исходу?

Све остало је легенда о „стабилократији“ (читај: несмењивости власти) коју су нам, за нашег Врховника лично, а у знак захвалности за његову кооперативност у процесу пузајућег одустајања од Косова, смислили „наши западни пријатељи“.

Није Владимир Владимирович Путин забио нож у леђа Србији него Србија забија нож у леђа Русији у моменту када се цео Запад устремио на њу. Први пут у својој историји Србија се налази у супротном табору од Русије

Медији нису јавили да ли је одлука о “брисању” Дучића из списка београдских улица донета једногласно, или је можда било и одборника који су захтевали од Комисије да објасни сврху њеног предлога.