Причамо о човеку из Шилерове. Тако је, погодили сте.

О мили часи, како сте далеко!  Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно!  Пуста је соба... моје срце тавно...  И без вас више ја среће не стеко'... 

Свиђало нам се то или не, аналогија је успостављена и од ње ће се тешко моћи побећи. А на Путину и Русији је сада да се – не само себе ради – потруде и учине све да та аналогија макар не буде дословна. А поготово не у погледу крајњег исхода.         

„Српски Вили Брант“ би подразумевао представника Србије који би падао ничице у Вуковару, признао Косово, „геноцид у Сребреници“, увео санкције Русији...

Запад од Београда тражи да фактички прихвати независно Косово кроз такозвани споразум о нормализацији односа, а сви знају да би то била не само тотална капитулација Србије већ и ново историјско понижење

Да је блокада „Јужног тока“ директно везана за Вашингтон постало је јасно када су Бугарска и Хрватска безмало одустале од овог пројекта након неколико „пријатељских посета“ групе америчких сенатора. 

Ако Србија добро пројесапи шта је она сад? у каквом се псоложенију налази? то се она мора уверити о томе, да је она мала, да она у овом стању остати не сме, и да она само у сојузу са осталим окружавајућим је народима за постићи своју будућност свој задатак имати мора.

Бескрупулозности режимских медија у Србији нема краја.

У складу са упутствима његовог саветника и ратног злочинца Блера, Вучић је сатима слуђивао српску јавност контрадикторним порукама према којима он није писао Декларацију из Тиране иако је потписом пристао на њу и да није увео санкције РФ иако се потписом сагласио са позивом на рестриктивне мере/санкције против Москве

У „Буђењу силе“ сукоб Светле и Тамне стране остаје пре свега на метафизичком нивоу, што се најбоље види у изузетно напетим и узбудљивим сценама коначног двобоја, који упадљиво одудара од спектакуларних и вратоломних кореографија Анакина, Јоде или Дукуа из нове трилогије.