Мислим да би генерално било боље, часније, за Србију корисније, а вероватно и руској страни драже, демонстрирати мало више партнерске искрености у решавању конкретних питања, са мање пуке параде, медијске помпе и парадирања. Али овде је све инструментализовано, приватизовано и подређено властодржачком интересу, хиру и сујети.  

Хашки трибунал нам је већ показао како се насилници могу различито третирати. Неки медији нам већ дуже време показују како ни жртве нису исте. Поново нас, на случају Штајнхауер–Ковачевић, уче тој лекцији.

Млади који су се окупили на улицама великих градова у Француској да прославе победу левице свесни су да опасност није отклоњена. За њих нема сумње које политичке боје је партија Марин ле Пен, шта значи њихова брига за „Французе аутохтоног порекла“ и позив да се затворе врата мигрантима. 

Оно што се може закључити, то је да западне силе не намеравају да обуставе провокације против Русије са којом су сукобљене у Украјини и да ће наставити да подстичу и наоружавају Украјину преко које воде прокси рат са Русијом

Снајдер у оба своја филма овај мотив захвата беспрекорно, и слика политичке институције америчког друштва као опседнуте моћу, бескрајно параноичне, и вечито спремне да на сваку непознаницу и неизвесност реагују агресивно.

The European Parlament, urges the Serbian Government to dismantle Serbian parallel structures in Kosovo that undermine the decentralisation process and prevent the full integration of the Serbian community into the Kosovo institutions.

Они који су својим утицајем или директним нечињењем омогућили да дивља градња  у Србији буде бизнис чији се приходи мере цифрама у порнографској индустрији  систематски су ,организовано, у суизвршилаштву  у дуготрајном периоду суспендовали закон и правни поредак Србије ?! 

Пре годину дана, 16 јануара 2022.године, одржан је референдум за промену Устава РС. Данас, годину дана касније, у потпуности је јасан игроказ који је употпунио мозаик, јасно утврђујући Србију као колонију за коју „правни поредак“ не представља било какву вредност

 Из „турског доба“ редитељ нас води епохом новије историје, слободноуметнички бирајући сцене и теме. Тако, публика ужива у оперском гласу аустроугарског официра или сазнаје о атмосфери у „маџарицином“ локалном хотелу, уједно куплерај-крчми предратној и поратној.

Јер јавна је тајна да је председик Николић – што добровољно, а што захваљујући акцијама свог „политичког сина“ – испустио из руку практично све полуге моћи и политичког утицаја. И скоро никога више није брига за то шта он каже, ради или мисли.