Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора. Мира у Србији неће бити, јер Косово је за данашњи запад само нит успешно распаране чарапе иза које следе друге нити: југоисточна Србија, Рашка област, Република Српска…

Глобална пропаганда против нас апсолутно постоји. Мислим да је предрасуда која је створена према Србима огромна, и да ће њу на својим плећима носити бар још једна генерација после нас. То је потпуно неспорно. 

Ако успе да се одржи у седлу и ако извуче адекватне поуке, уколико стабилизује финансијску ситуацију и буде у стању да реорганизује своје политичке и економске ресурсе, а што укључује и реално сагледавање пропуста у сопственој стратегији, тактици, администрацији и окружењу, Путин и Русија имају још увек добре шансе.

Зукорлићев маневар са „интернационализацијом” за сада није наишао на нарочити одјек. Чак ни друга Србија није реаговала, иако је један од њених аксиома тај да ће „српски национализам”, након губитка Косова, за нову мету узети Санџак.

Данас се, назалост, не види крај овог рата који представља несрећу за обе стране и у коме се међусобно истребљују два веома блиска, хришћанска и већим делом православна словенска народа чији су сукоб иницирале западне земље у сопственом интресу и у коме делом и саме директно учествују на страни кијевског режима који су на ,,Мајдану'' довеле на власт.

Рат у Украјини је пробудио потребу да се поново говори о политичкој пропаганди, о контроли медија и циљаној продукцији јавног мишљења

 Телеком Србија је од стратешког значаја за Србију, последице продаје ће се негативно одразити на развој телекомуникационе индустрије, а економске последице ће се изузетно негативно одразити на грађане.

Мислим да је транскрипт исправљен и заиста транскрипт треба да буде тачан, посебно што знам да господин Шешељ све проверава и не желим да починим никакву грешку.

Стога је довољно да се политичка артикулација свих протеста сада оствари кроз ступање у акционо садејство студената и народа у протестима и опозиционих странака, како би се убрзали процеси који треба да доведу до образовања прелазне Владе са јасно ограниченим мандатом и у временском и у садржинском смислу

Француско-немачки споразум није преговарачки оквир, јер се зове „Основни споразум“. Уколико би био потписан, представљао би први међународно-правни билатерални споразум између Србије и тзв. „Косова“